Srbija će morati da se odredi prema novom nemačko-francuskom predlogu za izlazak iz institucionalne krize u Bosni i Hercegovini, izjavio je britanski stručnjak za Istočnu Evropu Erik Gordi.
Gordi, profesor političke sociologije na Odseku za slavističke i istočnoevropske studije Londonskog univerzitetskog koledža, rekao je za Radio slobodna Evropa da predsednik Srbije Aleksandar Vučić po tom pitanju nema mnogo manevarskog prostora u odnosu na Evropsku uniju posle nedavnog odlaska na vojnu paradu u Moskvi.
„Srbija je sada, naročito posle Vučićeve posete Rusiji, suočena sa pritiskom da se odredi o tome koliko je ozbiljna u svom odnosu sa Evropskom unijom i u svojoj kandidaturi za članstvo u EU. Ovo će biti još jedan vid takvog pritiska na koji će Vučić teško moći da odgovori. Mislim da on računa na podršku Evrope i u ekonomskom smislu i u odnosu prema antirežimskim protestima koji u Srbiji traju već šest meseci“, kazao je Gordi.
U neformalnom dokumentu (non-pejper), koji su članicama EU uputile Francuska i Nemačka, poziva se na suspenziju finansijskih projekata koji su korisni za Republiku Srpsku i uvođenje ciljanih sankcija prema zvaničnicima tog entiteta BiH „koji podrivaju suverenitet i ustavni poredak BiH“.
O mehanizmima predloženim u tom dokumentu, Gordi kaže da pojedine članice EU već primenjuju neke od njih, poput Nemačke, Austrije i Litvanije koje su nedavno uvele sankcije predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i njegovim saradnicima.
„Bilo je neophodno da se preduzme nekakav korak, jer je Dodik na to praktično pozivao. On je, na primer, kršio zabranu putovanja kada je putovao u Srbiju, Rusiju i Izrael. Mislim da ih je na taj način izazvao, računajući da je dovoljno moćan i da može to da krši. Evropa mora da reaguje na to“, kazao je Gordi.
Na pitanje da li predloženi mehanizmi otvaraju prostor Dodiku da se dodatno približi ruskom lideru Vladimiru Putinu, sa kojim održava bliske odnose, Gordi je ocenio da „to ne može raditi više nego što je radio do sada“.
„Dodik ne može mnogo da očekuje od Putina koji je zauzet ratom u Ukrajini. Putin više nema toliko uticaja u regionu kao pre četiri ili pet godina. Takođe se pokazalo da je Dodik bio preambiciozan u svojim prvim potezima. Mislio je da može da računa na podršku iz Srbije, Rusije i SAD, posle dolaska Donalda Trampa u Belu kuću. On to nije dobio, niti je dobio veliku podršku u javnosti Republike Srpske, kao ni od tamošnje opozicije. Njegova pozicija je zapravo sve slabija, ma koliko njegova retorika bila jaka“, naveo je Gordi.
Upitan da ii non-pejper pokazuje da EU pokušava da ojača svoju poziciju u BiH i na Zapadnom Balkanu, Gordi je rekao da je situacija u toj zemlji nestabilna i da je „dobar trenutak da se to radi“.
„Druga stvar je da je Rusija sada slabija i da ne može da se fokusira na Balkan, bez obzira na to što ima određenu ulogu u regionu. Tako da je dobro vreme da Evropa malo pokaže svoj uticaj na Zapadnom Balkanu“, naveo je Gordi.
Tagovi
