„Ovo je tačan uzrast kada počneš da gubiš prijatelje.“ S vremena na vreme, posebno onih posnih dana kada nema previše događaja, domaći portali sete se jedne evergrin teme, one koja garantovano donosi klik-dva-petnaest. Ima tih studija – upitnog kvaliteta, naravno – tma, ali se sve manje-više slažu: negde do sredine svojih dvadesetih si na vrhuncu svega, pa tako i minglovanja.
Ima izuzetaka, hoće da nam poruče istraživači, ali generalno gledano, kad zagrabite četvrtu deceniju, teže se združavate. Koga si, otprilike, upoznao do dva’esšeste-sedme, to ti je to; krug prijatelja (ne, ne računaju se oni na društvenim mrežama) od tada može samo da se smanjuje. Sporo, ako imate sreće, ili rapidno, ako ste baš neka naopaka osoba.
Bio sam, dve do jesenas, idealni uzorak za naučnike i solidna ilustracija za urednike klikbejtova.
A onda je u naš život, sa nosem priljubljenim na tlo i sa nečim odvratnim što je našla da strpa u usta, bez obzira na sve stomačne probleme koje to svaki put izazove, ušetala Szobo.
Dobro, nije ni baš ušetala, više je doskakutala, gurnula njušku ispod ćebeta i uzdahnula kao da joj je život bio baš težak.
Tako smo postali zvezdarski kučkari.
Možda mi se krug prijatelja na dve noge nije preterano proširio, ali onaj na četiri…
Tu je jedan crni pas koji je mnogo veseo i umiljat, ali ima neki urođeni problem zbog kojeg ne ume da trči, pa pada i pada. Ali znate šta je najbolje? On ne zna da ima problem, pa je svejedno razigran i trči i pada i opet ustane. Tu je Floki, koji dozvoljava dosadnoj Sobani da ga maltretira čak i kad nije raspoložen. Tu je maleni pomeranac koji se zove Bebi (da, muško je, i baš mu stoji) i koji inače nikako ne miriše ženke, ali se sa njom uvek igra.
A onda smo jednog jutra, u parkiću iznad škole, upoznali jednu devojčicu i njenog Keksića. Pre toga su tata i Keksić došli da je pokupe posle časova, i pas joj se jako obradovao. Onda su svi zajedno ugledali Szobo i njene neodoljive velike uši. Devojčica je prišla sama.
„Kak se zove?“, rekla je čudnim naglaskom.
„Je li… devočka? Izvinite, devojčica?“
„Ima ime kao maljčik, dečak. Ali je slatka.“
CEO ESEJ MARKA PRELEVIĆA PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 22. MAJA ILI NA NSTORE.RS
