Na dnevnom redu sutrašnje sednice Skupštine grada Beograda naći će se i „Informacija o prestanku potrebe uvođenja komunalne delatnosti javnog linijskog prevoza u plovidbi“, saznaje Nedeljnik.
Četiri godine pošto je usvojena informacija potpuno suprotnog sadržaja – da je prestonici ne samo potreban „javni prevoz na vodi“ već da to treba da bude javno privatno partnerstvo – Beograd odustaje od ambicioznog projekta da obezbedi prevoz Savom i Dunavom.
VESIĆ POKAZIVAO SLIKE BRODOVA
Dok je obavljao funkciju zamenika gradonačelnika Beograda, Goran Vesić je 2022. godine je tokom jednog susreta sa građanima pokazao i fotografije brodića koji je trebalo da saobraćaju na dve „rečne“ transe.
„Javni prevoz Savom i Dunavom počinje do kraja naredne godine (2023. prim, M.R.) sa dva broda, a u 2024. i 2025. godini biće pušteno još po četiri broda svake godine. Kada budemo radili u punom kapacitetu, na obe linije radiće deset brodova, a jedan brod će biti u rezervi“, rekao je Vesić.
Bilo je planirano da Beograd dobije dve linije za javni rečni prevoz, „crvenu“ (od Bloka 45 do sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“) i „plavu“ (Borča -Ada Huja preko Zemuna).
odustanak zbog „izmena i komplikacija“
Prema Informaciji koju će sutra razmatrati odbornici gradske skupštine, prilikom analize uslova za uvođenje rečnog saobraćaja uočene su brojne „izmene i komplikacije“ u infrastrukturnom i regulatornom okviru.
Prvi problem sa kojim se suočio beogradski „javni prevoz na vodi“ je dozvoljena brzina plovidbe na reci Savi od 15 km/h.
Iako je gradski sekretarijat za javni prevoz tražio da se dozvoljena brzina poveća na 25 km/h, odgovor nadlećnog ministarstva je „izostao“, piše u tom dokumentu -uz informaciju da bi plovidba od novobeogradske do dorćolske obale trajala duže od dva sata ako ostane po starom.
Drugi problem bili su zahtevni radovi potrebni za izgradnju privezišta za brodove, dok je treći nedostatak „legalnih objekata za snabdevanje plovila dizelom“.
Ekser u kovčeg plana da Beograđani plove od jedne do druge obale redovnim linijama bila je odluka da se javni prevoz učini besplatnim, čime je, kako piše u Informaciji, „izvršen veliki uticaj na ekonomsku opravdanost rečnog prevoza“.
KAPITALNI PROJEKTI ZA KOPNENI JAVNI PREVOZ
U okviru „izmenjenih okolnosti“ u odnosu na 2021. godinu, kada je rečni javni prevoz prepoznat kao dobrodošao dodatak postojećim kapacitetima, gradskim odbronicima se u okviru Informacije skreće pažnja da su pokrenuti ili u toku projekti koji će izmeniti „saobraćajnu sliku grada“.
„Započeta je izgradnja prve linije Beogradskog metroa i depoa Makiš, potpisan je ugovor za izgradnju novog mosta na mestu starog tramvajskog mosta, kao i izgradnja tunela koji he povezivati Ekonomski fakultet i ulicu Despota Stefana. Navedeni projekti će značajno unaprediti kapacitete i povezanost drugih vidova javnog prevoza čime se umanjuje potreba za uvođenjem rečnog prevoza u ranije planiranom obliku“, zaključak je Informacije u koju je Nedeljnik imao uvid.
Zato se i predlaže da Skupština grada konstatuje da je prestala potreba za uvođenjem „javnog prevoza na vodi“.
