Nemačko-srpska privredna komora, u partnerstvu sa KfW i ProCredit Bank Srbija, održala je drugu po redu konferenciju iz serije CLIMATE TALKS pod nazivom Zeleni vodonik u Srbiji: izazov budućnosti. Konferencija se bavila temom zelenog vodonika kao jednim od ključnih elemenata energetske tranzicije.
Zeleni vodonik se dobija procesom elektrolize vode korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora, te je stoga ekološki prihvatljiv.
Primena zelenog vodonika je široka: koristi se u industriji, transportu, za skladištenje viška energije kao i u procesu dekarbonizacije teške industrije.
Milan Grujić, predsednik Nemačko-srpske privredne komore i direktor kompanije ZF Serbia
Konferenciju je otvorio predsednik Nemačko-srpske privredne komore i direktor kompanije ZF Serbia , gospodin Milan Grujić, koji je naglasio značaj kontinuiranog dijaloga između Nemačke i Srbije na temu održivosti i zelene transformacije i najavio zajedničke projekte na relaciji dve zemlje u ovom domenu. „Vodonik predstavlja šansu za promenu sistema. Vodonik nije novi izvor energije – on predstavlja transformaciju.Menja način na koji pokrećemo fabrike, grejemo domove i doprinosimo održivoj mobilnosti. Ali menja i način na koji razmišljamo. Preispituje zastarele ekonomske modele i poziva nas da razmišljamo o novim oblicima energetske suverenosti. Vodonik traži lidere – ne one koji čekaju, već one koji deluju. Zato, hajde da izazovemo budućnost – ne sa oklevanjem, već sa uverenjem da Srbija može biti deo evropske vodonične mreže. Ne kao pasivni posmatrač, već kao ravnopravni partner. Ne sa margine, nego za stolom za kojim se donose odluke. Ovo nije samo pitanje održivosti. Ovo je pitanje promišljenosti, vizije i odlučnosti… Budimo deo transformacije koja će oblikovati sledeću industrijsku revoluciju – od samog početka.“
Gospodin Dennis Kaiser, šef Odeljenja za privredu pri Ambasadi SR Nemačke u Srbiji predstavio je nemačku strategiju za vodonik i istakao je da SR Nemačka ima strateški cilj da postane klimatski neutralna do 2045. godine.
Gospođa Tina Scherf ispred kompanije Leipziger Energiegeselschaft govorila je, između ostalog i o preduslovima za implementaciju prvog inovativnog vodoničnog projekta u Srbiji koji je 2022. godine pokrenut sa JP Srbijagas. Projekat je finansiran od strane nemačke vlade u skladu sa smernicama za finansijsku podršku za međunarodne projekte vodonika, kako bi potencijalno obezbedila izvoz za svoja tržišta. Gospodin Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije kompanije JP Srbijagas, dao je uvid u status projekta i izneo izazove sa kojima se Srbijagas suočava u realizaciji.
Projekat izgradnje stanice za punjenje vodoničnih vozila kompanije PAN LEDI doo iz Pančeva, predstavio je gospodin Nemanja Prole, projektni menadžer u sektoru za vodonik.
Konferencija je nastavljena panel diskusijom „Zeleni vodonik u Srbiji: mit ili realnost?“. Okupila je predstavnike različitih sektora, kako bi zajednički istražili stvarni potencijal, izazove i naredne korake u razvoju industrije zelenog vodonika u Srbiji.
Moderator diskusije bio je Aleksandar Simić, rukovodilac Klastera za vodonik u Privrednoj komori Srbije, a sagovornici su mu bili:
- Filip Marković, lokalni klimatski ekspert, Nemačka razvojna banka – KfW
- Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke i član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore
- Tomislav Knežević, programski menadžer, GIZ
- Hans-Jürgen Wittmann, korespondent za Zapadni Balkan, GTAI
- Lazar Radovanović, menadžer za razvoj poslovanja, Siemens Energy
Polazno stanovište diskusije bilo je da je vodonik već realnost, ali da je na srpskom tržištu prvenstveno neophodno doneti vodoničnu strategiju i definisati zakonodavni okvir za njenu realizaciju.
„Iako su domaće kompanije još u fazi istraživanja i pripreme, postoji rastuće interesovanje za ulaganje u vodonik u Srbiji, posebno među firmama koje već posluju u sektoru obnovljivih izvora energije. Za finansiranje vodoničnih projekata neophodna je jača saradnja sa državom, uvođenje podsticaja iz evropskih fondova i čvrsto partnerstvo sa bankom koja ima ekspertizu u oblasti finansiranja kompleksnih održivih projekata. Država treba da uradi svoj deo posla, a banke najpre da razumeju potencijal vodoničnih projekata i kreiraju adekvatne mehanizme podrške da bi se projekti finansirali“, izjavio je Ivan Smiljković, član Izvšnog odbora ProCredit banke i član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore, dok je Filip Marković, lokalni klimatski ekspert Nemačke razvojne banke – KfW, istakao da su „plan razvoja, zakonodavni i regulatorni okvir, kao i finansijski model za pilot projekte način za uspostavljanje sektora zelenog vodonika“.
Konferencija „Climate Talks“ predstavlja platformu za kontinuirani dijalog između aktera iz Nemačke i Srbije, sa zajedničkim ciljem da Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent.
