Gojaznost i dijabetes predstavljaju dva hronična zdravstvena problema čija se učestalost neprestano povećava širom sveta, a ono što ih dodatno povezuje jeste to što se najčešće javljaju zajedno i međusobno pogoršavaju.
Statistike pokazuju da oko 80–90% osoba sa dijabetesom tipa 2 ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno. U Srbiji je poslednjih deset godina trend povećanja gojaznosti. Poslednji podaci pokazuju da 54.7% stanovništva naše zemlje ima prekomernu telesnu masu, a da je svaki peti stanovnik gojazan.
Gojaznost, kao stanje u kojem se u organizmu nakuplja prekomerna količina masti, ne predstavlja samo estetski već i ozbiljan zdravstveni izazov, jer stvara hormonalne, metaboličke i zapaljenske promene koje remete prirodne funkcije tela.
Jedna od najvažnijih posledica gojaznosti jeste razvoj dijabetesa, naročito tipa 2, ali je važno naglasiti da i osobe sa predispozicijom za dijabetes tipa 1 koje su gojazne mogu imati komplikovaniji tok bolesti i teže držati glikemiju pod kontrolom.
KAKO SU GOJAZNOST I DIJABETES POVEZANI?
U gojaznom telu dolazi do povećanja količine masnog tkiva, naročito visceralne masti koja se nalazi u predelu stomaka i oko unutrašnjih organa. Ovo masno tkivo nije pasivno već aktivno učestvuje u metaboličkim procesima i luči brojne signalne molekule. Njihovo dejstvo dovodi do smanjenja osetljivosti ćelija na insulin, što znači da glukoza ne može efikasno da uđe u ćelije i ostaje u krvotoku. Kao odgovor na to, pankreas počinje da luči veće količine insulina, ali s vremenom ove ćelije gube sposobnost da kompenzuju rastuću otpornost i dolazi do razvoja dijabetesa. Gojaznost naravno nije jedini uzročnik dijabetesa, ali višak telesne mase značajno povećava verovatnoću da će doći do poremećaja u metabolizmu glukoze.
KAKO PREPOZNATI BOLEST?
Simptomi dijabetesa nisu uvek jasno izraženi, ljudi često ne uzimaju za ozbiljno promene koje se dešavaju u njihovom organizmu ili ih prosto uopšte ne primete. Neki ljudi godiama ni ne znaju da imaju povišen šećer u krvi. Međutim, kada je u pitanju dijabetes, među najčešćim simptomima koje pacijenti opisuju su pojačana žeđ, učestalo mokrenje, hroničan umor, zamagljen vid, sporije zarastanje rana, kao i sklonost infekcijama, posebno gljivičnim i urinarnim.
Kod nekih osoba može se javiti i nenameran gubitak telesne mase uprkos povećanom apetitu, što je naročito izraženo kod tipa 1, gde dolazi do autoimunog uništavanja ćelija pankreasa koje luče insulin. Ako se ne otkrije na vreme, dijabetes može dovesti do komplikacija koje su ozbiljne i često nepovratne, pa zato rana dijagnoza i pravovremeno reagovanje imaju ključnu ulogu.
ŠTA NUDI MEDICINA?
Metformin je dominantan kada je reč o lečenju dijabetesa tipa 2. Njegov mehanizam delovanja uključuje smanjenje proizvodnje glukoze u jetri i poboljšanje osetljivosti na insulin. Iako je efikasan, metformin ne utiče direktno na telesnu masu i može izazvati gastrointestinalne nuspojave. Zbog toga se često kombinuje sa drugim lekovima poput SGLT-2 inhibitorima kao što su empagliflozin, dapagliflozin i canagliflozin.
Takođe, GLP-1 receptor agonisti kao što su liraglutid, semaglutid i dulaglutid, stimulišu lučenje insulina u zavisnosti od nivoa glukoze, smanjuju lučenje glukagona i usporavaju pražnjenje želuca. Ovi lekovi ne samo da poboljšavaju kontrolu glukoze, već i smanjuju telesnu masu i rizik od kardiovaskularnih događaja.
Treba pomenuti i lek “Ozempik” koji se takođe korisri u lečenju dijabetesa tipa 2, ali se sve češće koristi i za regulisanje telesne težine, posebno kod osoba sa gojaznošću. Na društvenim mrežama se o ovom leku govorilo i pisalo kao o najbržem načinu za mršavljenje i ljudi su masovno počeli da kupuju ovaj lek, ne bi li brzo i lako izgubili kilograme. Ipak, to je u jednom momentu dovelo do nestašice leka I oni koji imaju dijabetes, nisu mogli da dođu do leka I uzimaju redovno svoju terapiju.
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk proizvodi Ozempic i Vegovi. Oni sadrže isti aktivni sastojak, semaglutid, ali se prodaju drugačije – za lečenje dijabetesa tipa 2 i za smanjenje telesne težine.
KOJI SU TO NOVI LEKOVI?
Američka kompanija Eli Lily, održala je sastanak 15. aprila, na kom su izneti rezultati studije koja se odnosila na novi lek protiv dijabetesa. Izvršni direktor ove kompanije David Ricks je za Tajm ispričao kako je tekao proces razvoja novog leka i do kakvih napredaka su došli u ovoj oblasti.
Novi lek, orforglipron, pokazao se kao uspešan.
Kod pacijenata sa dijabetesom, uzimanje leka svakodnevno smanjilo je nivo A1C (mera šećera u krvi) i pomoglo u mršavljenju u sličnim, ali nešto nižim stopama nego Lilly-ov injektabilni lek, tirzepatid (poznat kao Mounjaro).
Orforglipron cilja samo jedan hormon, dok tirzepatid cilja dva hormona vezana za težinu. Međutim, ono što je Ricksu pružilo pravo olakšanje bila je slajd sa podacima o nuspojavama, koji su pokazali da nije bilo problema sa jetrom i da su nuspojave bile slične onima kod tirzepatida (proliv, mučnina, povraćanje i zatvor).
Orforglipron mora da pređe još mnoge prepreke pre nego što ga odobri Američka agencija za hranu i lekove (FDA). Iako su prvi rezultati ohrabrujući, Lilly nastavlja s daljim istraživanjima. Za nekoliko meseci, Ricks očekuje nove rezultate iz studija koje ispituju lek kao tretman za mršavljenje kod osoba koje imaju višak težine ili gojaznost, ali nemaju dijabetes.
Ako orforglipron bude odobren, to bi bio prvi oralni GLP-1 lek za mršavljenje na tržištu. Lilly-ov orforglipron bio bi jeftiniji za proizvodnju i dostupniji od injektabilnih prethodnika jer ne zahteva hlađenje ili posebne injekcione olovke. Pored toga, orforglipron ne zahteva nikakva ograničenja u ishrani, za razliku od drugih lekova kao što je onaj koji proizvodi Novo Nordisk, koji je odobren samo za dijabetes i zahteva da se uzima pre obroka i uz određena ograničenja u ishrani.
Lekovi zasnovani na GLP-1 hormonu, poput Mounjaro, Zepbound, Ozempic i Wegovy, koji su trenutno popularni, ne samo da leče dijabetes i gojaznost, već smanjuju rizik od srčanih bolesti, apneje u snu i drugih hroničnih oboljenja povezanih sa težinom, uključujući bolesti jetre i bubrega.
RIZICI
Rizični faktori za razvoj dijabetesa povezani su s načinom života ali i genetskom predispozicijom. Ljudi koji imaju visok krvni pritisak, povišen holesterol i trigliceride, žene koje su imale gestacijski dijabetes tokom trudnoće, kao i osobe koje vode pretežno sedeći život bez fizičke aktivnosti, imaju znatno povećan rizik.
Poseban faktor rizika jeste gojaznost, koja ne samo da olakšava nastanak dijabetesa već i otežava njegovo kontrolisanje. Prevencija oba stanja mora da počne od ranog detinjstva, jer se navike koje se formiraju u mladosti teško menjaju u odraslom dobu. Osobe sa dijabetesom tipa 2 imaju 3 do 4 puta veću šansu da obole od infarkta srca, pet puta veći rizik da dožive moždani udar.
SAVREMENE METODE
Jedan od najznačajnijih pomaka u savremenom pristupu dijabetesu jeste kontinuirano praćenje nivoa glukoze pomoću senzora koji omogućavaju stalno merenje šećera bez uboda, što značajno poboljšava kvalitet života obolelih. Kod osoba sa teškom gojaznošću koje ne uspevaju da regulišu telesnu masu i glikemije, sve češće se razmatraju hirurške metode poput barijatrijske hirurgije. Dokazano je da nakon ovakvih operacija dolazi do značajnog poboljšanja metabolizma, pa čak i do remisije dijabetesa kod određenog broja pacijenata.
U budućnosti se očekuje razvoj terapija koje će omogućiti personalizovan pristup lečenju dijabetesa, uzimajući u obzir genetske, metaboličke i druge individualne faktore. Napredak u tehnologiji, kao što su kontinuirani senzori glukoze i pametni sistemi za doziranje insulina, omogućava precizniju kontrolu bolesti. Takođe, istraživanja u oblasti regeneracije beta ćelija i genetskog inženjeringa otvaraju mogućnosti za potencijalne kurativne pristupe lečenju dijabetesa.
ŠTA NAKON DIJAGNOZE?
Kod osoba kod kojih je dijabetes već dijagnostikovan, kontrola bolesti zahteva multidisciplinarni pristup. To znači da lečenje uključuje kombinaciju promena u načinu života, uz upotrebu lekova koji regulišu nivo glukoze u krvi.
Razvoj medicine i farmacije pomogao je čovečanstvu da poboljša ali i produži životni vek čoveka. Ipak, ne treba zaboraviti na prirodu i stil života. Zdrava ishrana i fizička aktivnost mogu potpomoći u kontrolisanju bolesti sveopštem boljem stanju rganizma. Unošenjem odgovarajućih namirnica u odgovarajućim količinama, kao i fizičko ojačavanje tela, dobri su saveznici u borbi sa dijabetesom, kao i u gubitku kilograma.
Čuti I prihvatiti da bolujemo od neke bolesti nikada nije ni prijatno ni lako, zato nikako ne treba zanemariti ni psihološki aspekt ovih bolesti. Gojaznost i dijabetes često prate osećaji stida, anksioznosti i depresije, što dodatno otežava pridržavanje terapiji i održavanje zdravog načina života. Zbog toga je psihološka podrška, kako kroz individualne terapije, tako i kroz grupe podrške, važna komponenta u lečenju. Obolelima je važno pružiti informacije, motivaciju i podršku kako bi preuzeli aktivnu ulogu u sopstvenom lečenju.
PREVENCIJA
Narodna mudrost kaže “bolje sprečiti nego lečiti”. S obzirom na to da su statistički podaci o dijabetesu poražavajući i da je broj obolelih poslednjih godina u vidnom porastu, zdravstveno stanje našeg organizma bi svakako trebalo da bude prioritet. Najefikasniji način da se spreči razvoj gojaznosti i dijabetesa jeste usvajanje zdravih životnih navika. To uključuje ishranu bogatu vlaknima, voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima, uz istovremeno izbegavanje rafinisanih šećera, zasićenih masti i visokokaloričnih prerađenih namirnica.
Redovna fizička aktivnost, makar u obliku svakodnevnog brzog hodanja ili vožnje bicikla, može značajno poboljšati osetljivost na insulin i doprineti gubitku telesne mase. Osim toga, kontrola stresa, kvalitetan san i izbegavanje štetnih navika poput pušenja i prekomernog unosa alkohola imaju direktan uticaj na metaboličko zdravlje.
Nekada, u proces gubitka kilograma je neophodno uključiti I lekove. Kompanija Eli Lily sprovela je istraživanje u kome je proveravala efikasnost leka Zepbound i upoređivala ga sa lekom Wegovy, konkurentske firme “Novo Nordiks”.
Kakko je navedenu u tekstu AP-a, oba leka su deo nove klase lekova koji deluju tako što oponašaju hormone u crevima i mozgu koji regulišu apetit i osećaj sitosti. Ali tirzepatid (Zepbound) cilja dva takva hormona, poznata kao GLP-1 i GIP, dok semaglutid (Wegovy) cilja samo GLP-1, rekao je dr Luis Aron, direktor Centra za sveobuhvatnu kontrolu težine u Weill Cornell Medicine.
„Dva leka zajedno mogu dovesti do boljeg gubitka težine“, rekao je Aron, koji je vodio studiju i predstavio nalaze u nedelju na Evropskom kongresu o gojaznosti u Španiji.
Iako je tirzepatid pobedio u onome što je, prema Aronu, mnogi smatraju „trkom efikasnosti“, oba su važna sredstva za lečenje gojaznosti, koja pogađa oko 40% odraslih Amerikanaca.
„Svrha ovih lekova je poboljšanje zdravlja“, rekao je. „Većini ljudi neće biti potreban najefikasniji lek.“
U studiji je učestvovalo 751 osoba iz svih delova SAD koje su imale prekomernu težinu ili gojaznost i najmanje jedan drugi zdravstveni problem povezan sa težinom, ali ne i dijabetes.
LekoviGLP-1 postaju sve popularniji, sa najmanje 1 od 8 odraslih u SAD koji su prijavili njihovu upotrebu, prema istraživanju KFF-a, nezavisne organizacije za istraživanje zdravstvene politike iz 2024. godine.
Važno je imati niz lekova za lečenje bolesti koja je toliko rasprostranjena kao gojaznost u SAD, rekla je dr Anđela Fič, glavni medicinski direktor kompanije knownwell, koja se bavi negom gojaznosti. Utvrđeno je da Wegovy smanjuje rizik od ozbiljnih srčanih problema za 20%, napomenula je. Lek može dobro delovati kod jednog pacijenta, ali ne i kod drugih.
„Moraćemo da ih sve koristimo samo zato što imamo toliko pacijenata kojima je potrebno lečenje“, dodala je.
VAŽNOST KONTROLE
Komplikacije koje se mogu razviti ukoliko se dijabetes ne kontroliše adekvatno su brojne i ozbiljne. Povišen nivo glukoze u krvi oštećuje krvne sudove i nerve, što dovodi do problema sa srcem, bubrezima, očima i donjim ekstremitetima. Kod osoba sa lošom cirkulacijom i neuropatijom može doći do teško zarastajućih rana i infekcija, što u ekstremnim slučajevima može dovesti do amputacije. Pored toga, dijabetes značajno povećava rizik od infarkta i moždanog udara, a sve češće se povezuje i sa povećanim rizikom od demencije.
Posledice mogu biti razne i zato je važno voditi računa o zdravlju, redovno kontrolisati bolest i reagovati na vreme.
Tagovi
