Nedavno je počelo snimanje treće sezone najpopularnije srpske serije – „Senke nad Balkanom“.
Pisac iz Niša i scenarista Dejan Stojiljković otkrio je u tekstu na sajtu Velike priče tajnu kako su nastale, kako su snimane i kako su birane uloge za „Senke“. Mi prenosimo deo u vezi sa Mustafom Golubićem, a ceo tekst možete pročitati ovde.
***
“I nemojte, bre, toliko da preterujete sa onim Mustafom Golubićem. Napravili ste od njega nekakvog romantičnog Džejmsa Bonda”, žalio se Bjela u jednom trenutku.
“A što?”, pita ga Kecmanović kome je jedna od glavnih dužnosti bio upravo lik čuvenog špijuna i konspiratora iz Stoca, Hercegovina.
“Zato što je, Kecmane, Mustafa bio ružan ko lopov… I čovek koji ubija ljude sekirom.”
“Ali je jebo Fridu Kalo i Gretu Garbo…”
“To mi ne znamo.”
“Nema veze što ne znamo, stavićemo u seriju.”
“Rekao sam ti da ne preterujemo.”
“Zar ti Gogo Bogdan ne deluje kao tip frajera koji je sposoban za takva… hm… postignuća?”, pitam ja.
“Misliš na ovo sa sekirom?”
“Ne. Mislim na ovo sa Gretom Garbo.”
“Gogo jeste, ali Mustafa nije. Dajte, ljudi, pola stvari koje se pričaju o njemu su preterivanja.”
“Šta hoćeš?”, buni se Kecman. “Nisam ja angažovao lepotana da igra čoveka ružnog ko lopov.”
Goran Bogdan je bio taj lepotan. Gledao sam ga u seriji “Fargo” i bio impresioniran tom njegovom ulogom.
Gogo je uspeo da uđe u ulogu bez problema, da izbalansira sve te silne ličnosti što su “živele” unutar pravog Mustafe i napravi izvanrednu glumačku kreaciju.
U jednom intervjuu je to veoma vispreno objasnio:
“Mustafa Golubić simbolizuje plemenitost, mističnost i dubinu romantičarske ideologije, koju smo tako olako odbacili. Ideologije su uvek lične, ali treba ceniti ludačku energiju u kojoj iz sela pored Stoca neko dospeva na studije prava u Beograd i nakon toga, iz vere u bolji svet, uspeva da nauči 12 jezika i deluje na istoriju na direktan način.”
“A je l’ bio Mustafa u jesen 1928. u Beogradu?”, pita Bjela na jednoj od scenarističkih sesija.
“Ko će to da zna?”, kažem. “Možda jeste. Možda nije.”
“U redu… Stavićemo kod nas da jeste.”
“Eto, vidiš, Bjela, kako je Mustafa zgodan lik za literarnu i inu obradu?”, na to će Kecmanović. “Ne zna se ništa o njemu. Ima sačuvano samo par fotografija. Ne zna se kad je gde bio i šta je radio… Možeš da ga staviš bilo gde, bilo kad, sa bilo kim…”
“A to tebi najviše i odgovora… Jer te mrzi da čitaš istorijsku građu.”
CEO TEKST PROČITAJTE OVDE
