Šezdeset dva novinara iz 53 različite zemlje okupili su se u Južnoj Koreji na Svetskoj konferenciji novinara 2025. Ovaj događaj, organizovala je Korejska novinarska asocijacija, a na skupu je bio i glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić.
Cilj je bio razmena mišljenja u suočavanju sa starim i novim pretnjama za novinarsku profesiju, ali i razmatranje prilika vezanih za nastanak novih tehnologija: s jedne strane, dezinformacije, „lažne vesti“, smanjenje prostora za slobodu izražavanja u mnogim delovima sveta; s druge strane, disruptivno uvođenje tehnika veštačke inteligencije u novinarske redakcije i uloga novinarstva u globalnim izazovima, kao što je pitanje klime.
Otvorena sesija, održana u Seulu 31. marta.
„Ovo su pitanja“, rekao je predsednik asocijacije Park Yong Hyun u svom govoru, „o kojima međunarodna zajednica i novinarstvo moraju nužno sarađivati u potrazi za zajedničkim rešenjima.“
Predsednik Nacionalne skupštine Južne Koreje, Woo Won Shik, takođe je govorio na sesiji. „Nezadrživo širenje dezinformacija i ‘lažnih vesti’ ugrožava novinarstvo i dovodi u opasnost demokratiju širom sveta. Verujem da novinarstvo i demokratija moraju evoluirati zajedno i da je danas, više nego ikad, neophodna posvećenost budnom novinarstvu“, rekao je.
Ministar kulture Yu In Chon govorio je o potrebi za „utvrđivanjem zajedničkih etičkih standarda“ u suočavanju sa izazovima koje postavlja veštačka inteligencija, ali i o potrebi za „hitnim delovanjem“ u vezi sa pitanjima klimatskih promena.
Prema Nataliji Szewczak iz “Business Insider Poland”, veštačka inteligencija može novinarima „mnogo pomoći“, ali ih ne može zameniti.
„Da nije bilo Boba Woodwarda i Carla Bernsteina iz ‘Washington Post-a’, niko nikada ne bi čuo za Votergejt. Može li se zamisliti da veštačka inteligencija vodi takvu istragu? Odgovor je lak: ne. Novinari mogu osvetliti ono što je skriveno. Veštačka inteligencija to ne može“, rekla je ona.
Diana Fuentes, direktorka „Investigative Reporters & Editors“, naglasila je da je, kada se govori o veštačkoj inteligenciji, „od suštinskog značaja“ poštovati princip „transparentnosti“.
„Dug je put do izgradnje dobrog ugleda, a nažalost, veoma je lako izgubiti ga. Zato je od esencijalnog značaja da novinske organizacije budu vrlo jasne sa svojim publikama u vezi sa onim što rade i kada to rade“, objasnila je.
Svetska konferencija novinara nastavila se narednih dana sa posetama Demilitarizovanoj zoni na granici sa Severnom Korejom, na ostrvu Jeju, u gradovima Anseong, Suwon, Siheung i Incheon. Na prvoj stanici, učesnici su posetili Camp Graves, bivšu američku vojnu bazu koja je ugašena 2004. godine i danas je muzej sa savremenim umetničkim instalacijama i memorabilijama Korejskog rata.
Ovaj kamp, u kojem su američki vojnici boravili skoro pola veka, sada je pretvoren u umetnički distrikt i muzej u kojem različiti umetnici izlažu svoja dela.
U jednoj od vojnih baraka izložene su fotografije i predmeti sa potpisivanja primirja iz 1953. godine i dana koji su usledili, dok u drugom delu posetioce dočekuje džinovska skulptura jelena umetnika Kim Mjongboma pod nazivom „Jedan“.
Na Jeju, ostrvu koje se nalazi na južnoj obali Korejskog poluostrva i koje je UNESCO proglasio za svetsku baštinu, organizatori su želeli da istaknu napore koje je Seul uložio u poslednjim godinama kako bi nadoknadio zaostatak u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora u poređenju sa drugim razvijenim ekonomijama. Cilj lokalnih vlasti je da Jeju postane prvo područje u Aziji sa nultim emisijama do 2035. godine, kroz tranziciju zasnovanu pretežno na vetroenergiji i zelenom vodoniku. Na ovom ostrvu je postavljen prvi južnokorejski pogon za proizvodnju 600 kilograma zelenog vodonika dnevno, a izgrađena je i prva punionica za vodoničke automobile i autobuse.
Trenutno je moguće snabdevati oko stotinu vozila i četrdesetak autobusa dnevno, ali vlasti planiraju da nastave ulaganja kako bi povećale proizvodne kapacitete ove fabrike, smeštene u Gujwa-eup.
Još jedan projekat predstavljen u Siheungu, u provinciji Gyeonggi, oko 32 kilometra južno od Seula. Rekultivacija nekadašnjeg „jezera smrti“ dovela je do stvaranja jezera Sihwa i transformacije celokupnog priobalnog područja zaliva Asan, na Žutom moru.
U poslednjim godinama preduzeti su koraci za poboljšanje ekološke situacije, koja je prvobitno bila ugrožena industrijskim ispuštanjima otpadnih voda, a postavljena je i najveća plimska elektrana na svetu, koja koristi talase za proizvodnju 254 megavata obnovljive energije. U Siheungu su novinari saznali i vest o smeni južnokorejskog predsednika Yoon Suk Yeola. „Ovo je veliki dan za našu demokratiju“, komentarisao je gradonačelnik Lim Byeong Taek, član Demokratske partije.
Novinarska asocijacija Južne Koreje izdala je saopštenje u kojem pozdravlja odluku Ustavnog suda kao „priliku za vraćanje zemlje u normalu“.
„Mediji“, stoji u saopštenju, „biće u saradnji sa civilnim društvom kako bi obnovili korejsku zajednicu koja prolazi kroz istorijski test. Nastavićemo da igramo svoju odgovornu ulogu, angažujući se na nadzoru vlasti i ozbiljnom i fer izveštavanju.“
