Pesma ‘Za milion godina’ je poslednji momenat kada su združene snage iz svih krajeva Jugoslavije učestvovale u kreaciji jedne ideje, i u njoj učestvuju sva velika jugoslovenska imena,
Ove godine je jubilej pesme „Za milion godina“ i tog jugoslovenskog udruživanja za pomoć deci Afrike. Krajem prošle godine ona je postala i jedna od himni studentskog protesta. Jer su u pitanju ponovo empatija, solidarnost, stihovi koji i jesu obradili ono što krasi današnji studentski protest.
Pitam Dragoljuba Ilića Ilketa, kompozitora i klavijaturistu benda Generacija 5, autora pesme „Za milion godina“, kako on vidi ovaj novi život pesme, i to baš u godini jubileja.
„Svedoci smo da se ta pesma ponovo aktuelizovala u okviru ovih studentskih protesta. I moram da kažem da kada su počeli da mi javljaju i da mi šalju snimke gde studenti pevaju ovu pesmu, bilo mi je drago jer pesma četrdeset godina ima svoj život. Ta pesma je imala svoj život i uvek je budila neka nostalgična, neka lepa osećanja kad je čuješ, jer te podseća na to vreme. Naravno da mi je drago što su studenti pesmu ponovo aktuelizovali…“, kaže Ilić.
ZA MILION GODINA
U tadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji nije bilo potrebe dokazivati svetu da smo svet.
To da smo mi svet govorilo se desetak godina kasnije na demonstracijama protiv Miloševića kada je Srbija bila pod sankcijama a mladi slali tu poruku da postoje i oni drugi.
Ali tih osamdesetih godina i vrlo brzo posle britanskog i američkog Band Aida stigao je onaj jugoslovenski nazvan YU rok misija sa istom idejom – skupiti novac za gladnu decu Afrike.
I pesma „Za milion godina“ koju je otpevala i odsvirala baš „the best of“ postava jugoslovenske pop i rok muzike. Bili su tu i Bajaga, Željko Bebek, Oliver Mandić, Slađana Milošević… a 15. juna na Marakani je održan humanitarni koncert koji je trajao devet sati.
Bio je prvi takav u svetu i zaradio oko 250.000 dolara. Nekih mesec dana kasnije spot „Za milion godina“ prikazan je na čuvenom Live Aid koncertu u Londonu. Inače, TV prenos tog koncerta gledalo je milijardu i po gledalaca u oko 160 zemalja sveta, a prikupljeno je više od 110 miliona funti.
Sav prihod od akcije jugoslovenskih muzičara uplaćen je jugoslovenskom ogranku UNICEF-a. Inače logo UNICEF-a je vidljiv u spotu, na pozornici, gde sve muzičke legende YU rock misije pevaju ovu pesmu.
„Osamdesetih godina ja sam radio na mestu muzičkog urednika emisije ‘Hit meseca’ koja je u ono vreme bila vrlo progresivna i popularna emisija sa ogromnom gledanošću a dosta se naslanjala na onu čuvenu britansku ‘Top of the Pops’. I negde krajem 1984. tadašnji urednik na televiziji Mladen Popović mi kaže:
– Jesi li slušao pesmu ‘Do They Know It’s Christmas’? To je Band Aid za pomoć gladnima u Africi…
– Znam šta je – odgovorio sam.
– Šta ti misliš da se i mi priključimo?
Odgovorio sam mu da to može biti interesantno, ali da ne znam kako. On je bio ubeđen da treba da krenemo u to. Ja sam imao tu muzičku temu pesme ‘Za milion godina’, ali nisam imao tekst, međutim, bio sam siguran da imam himničnu melodiju.
Mladen je rekao da može da napiše dobar tekst i tako je i bilo. Onda je došla na red priča kako da mi sakupimo sve najpopularnije jugoslovenske izvođače.
Tu smo malo iskoristili snagu emisije jer su svi želeli da se pojave kod nas, u ‘Hitu meseca’.
BREGA I BORA SU BILI NA TURNEJI, ALI SU DOŠLI
Tadašnja naša kuća RTB (danas RTS) nije uopšte znala za ovaj projekat koji smo započeli a mi smo to sve skockali u okviru produkcije, u okviru budžeta jedne emisije.
Znači sve avionske karte koje su kupovane, svi boravci izvođača u Beogradu u hotelu Excelsior odmah pored čuvenog Studija 5 u kojem smo snimali.
Kad smo skockali pesmu, krenulo se u pozivanje domaćih zvezda. I uspeli smo sve da dobijemo.
Skoro. Jer Goran Bregović je tada bio na turneji, a i Bori Đorđeviću se nešto preklapalo. Ali su i Brega i Bora došli kada se snimao taj čuveni spot za pesmu ‘Za milion godina’, tako da je bio okupljen bez izuzetka čitav krem jugoslovenskog roka i popa.
Čak je i Zdravko Čolić, koji nije baš voleo neke te zajedničke stvari, odmah pristao“, kaže Dragoljub Ilić.
Zanimalo me je ko je odredio redosled pevača, ko će otpevati koji stih i kojim redosledom.
„U jednom trenutku su u studiju bili Oliver Mandić, Željko Bebek i pokojni Serđo Blažić iz Atomskog skloništa. Krenuo sam da im sviram melodiju i odjednom Oliver kaže: ‘Evo, ja ću da krenem.’
On je možda čovek koji ima opterećenje da peva uživo, ali tada je, ni pet, ni šest: ‘Ja ću prvi.’
I maltene je iz cuga otpevao taj prvi stih. Pa sam odlučio, idemo red po red. Serđo Blažić je bio drugi, a Željko Bebek je otpevao stih ‘I dok noć u kojoj nema zvezda caruje’, to mu se jako dopalo, a onda je nastavila Marina Perazić sa ‘U samoći, sa svih strana strah te obuzme’…
CEO TEKST PROČITAJTE NA SAJTU VELIKIH PRIČA
Tagovi
