Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je dva odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Radi se o „fleš proceni“ RZS, dok će detaljniji obračun kretanja BDP u prvom tromesečju biti objavljen 2. juna.
Rezultat od dva odsto rasta BDP u prvom kvartalu lošiji je od revidirane prognoze Narodne banke Srbije, koju je guvernerka Jorgovanka Tabaković iznela krajem marta, na konferenciji u organizaciji Bloomberg Adria.
Tabaković je tada obelodanila da je centralna banka snizila projekciju privrednog rasta za prvi kvartal sa 3,5 na 3,3 odsto BDP, ali je i naglasila da NBS ne odustaje od procene da će na kraju godine taj rast ipak izneti 4,5 odsto.
Guvernerka je tada u rizike za ostvarenje očekivanih stopa rasta i inflacije do kraja godine ubrojila geopolitičke tenzije, kvalitet poljoprivredne sezone ali i „proteste i blokade“.
MINISTARSTVO FINANSIJA RAČUNALO NA KVARTALNI RAST OD TRI ODSTO
U međuvremenu je i Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio godišnju prognozu rasta Srbije sa oktobarskih 4,1 odsto na 3,5 odsto, a ministar Siniša Mali je u saopštenju ocenio da je to direktna posledica „nasilja i blokada koje se mesecima unazad dešavaju u našoj zemlji“,
Na kraju tog saopštenja, međutim, nalazila se i informacija da je Ministarstvo finansija smanjilo i prognozu rasta za prvi kvartal.
„Na osnovu pokazatelja iz prva dva meseca i preliminarnih procena za mart, uz pretpostavku stagnacije u građevinskom sektoru, Ministarstvo finansija procenjuje da će realni rast BDP-a u prvom kvartalu iznositi oko tri odsto, u odnosu na ranije planiranih četiri odsto. Istovremeno, indikatori ukazuju na to da su nepovoljna kretanja u prerađivačkoj industriji i izvozu dublje i trajnije prirode, što bi moglo imati dodatne posledice po sektor usluga u nastavku godine“, obrazložili su revidiranu prognozu u saopštenju.
BEČKI INSTITUT: PROMENA VLASTI MOGLA BI DA POBOLJŠA IZGLEDE ZA RAST
Danas je i agencija Beta objavila da je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio procenu privrednog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na tri odsto.
Sa druge strane, prognozu za naredne dve godine je povećao na četiri odsto, polazeći i od pretpostavke da će masovni višemesečni protesti verovatno dovesti do promene vlasti u zemlji.
Ekonomista Branimir Jovanović naveo je u izveštaju o Srbiji da masovni studentski protesti trenutno opterećuju ekonomsku aktivnost, ali da će oni verovatno doneti promene koje bi trebalo da poboljšaju srednjoročne izglede za ekonomski rast.
U tekstu se navodi da je industrijska proizvodnja u Srbiji porasla svega 0,4 odsto na godišnjem nivou, da je trgovina na malo realno porasla 2,7 odsto, da su prihodi države realno porasli svega 0,9 odsto, a prihodi od PDV-a 0,7 odsto, što sve predstavlja usporavanje.
GUBICI IZ PROTESTA MOGU BITI NADOKNAĐENI
„Glavni razlog za to usporavanje je talas masovnih studentskih protesta. Teško je predvideti kako će se događaji razvijati, ali je podjednako teško zamisliti da sadašnja vlast ostane na čelu zemlje. Ipak, i vreme i način političke promene ostaju neizvesni: do nje bi moglo da dođe i za nekoliko nedelja, i za godinu dana“, navodi se u analizi.
Dodaje se da promena može da liči na oktobar 2000. godine, uz masovno učešće građana i zauzimanje javnih institucija, ali i da do nje može doći porazom vladajuće stranke na izborima.
„Iz tih razloga, revidiramo prognozu rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu za 0,7 procentnih poena, sa 3,7 na 3,0 odsto, dok projekcije za naredne dve godine prilagođavamo naviše, na 4,0 odsto. To je zasnovano na pretpostavci da će ekonomski gubici u 2025. zbog protesta, barem delimično, biti nadoknađeni u srednjem roku, kao rezultat naknadnih promena“, piše u dokumentu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji je prenela agencija Beta.
Tagovi
