Na današnji dan, preminuo je Leonardo da Vinči, simbol renesansnog doba.
Leonardo di ser Pjero da Vinči (1452–1519) bio je italijanski slikar, vajar, arhitekta, inženjer, anatom, naučnik i pronalazač. Jedan je od najsvestranijih i najtalentovanijih umova u istoriji čovečanstva. Rođen je 15. aprila 1452. godine u mestu Vinči, blizu Firence, kao vanbračni sin notara Ser Piera da Vinčija i seljanke Katarine. Odrastao je u očevom domaćinstvu, gde je rano pokazao izuzetne talente za crtanje i mehaničko razmišljanje.
Još kao mladić, Leonardo je bio učenik čuvenog firentinskog umetnika Andree del Verokija. U njegovoj radionici stekao je znanje ne samo o slikarstvu, već i o skulpturi, metalurgiji i tehnikama gradnje. Već tada je pokazivao sklonost ka detaljnom posmatranju prirode, što je kasnije postalo ključno za njegova umetnička i naučna dostignuća. U Verokijevoj radionici upoznao je i radio sa mnogim slikarima, kao što je Botičeli. Verokio i Leonardo su zajedno po narudžbini naslikali “Hristovo krštenje”. Leonardo je naslikao prednjeg anđela i pejzaž.
Oko 1473. godine naslikao je svoje prvo poznato delo, crtež doline Arna u mastilu. U Milano se preselio 1483. godine, gde je radio za vladajuću porodicu Sforca kao vajar, slikar i arhitekta. Tu je osnovao i vlastiti atelje.
Najpoznatiji je po svojim umetničkim delima, među kojima se posebno izdvajaju slike Mona Liza i Tajna večera. Mona Liza, čuvana u Luvru u Parizu, verovatno je najpoznatija slika na svetu, poznata po zagonetnom osmehu i tehničkoj savršenosti. Neki istoričari smatraju da je to njegovo najznačajnije umetničko postignuće. Vode se različite polemike o tome ko je zapravo Mona Liza. Mnogi kritičari smatraju da je to u stvari čovek, a ne žena, a neki vide i samog Leonarda na slici. Drugi opet tvrde da je to žena jednog trgovca svilom. Prema nekim izvorima, ovom slikom je trebalo da proslave rođenje svog deteta, ali nikada nije stigla do njihove kuće.
Drugo njegovo najpoznatije delo je „Tajna večera” koja prikazuje dramatičan trenutak kada Isus saopštava apostolima da će ga jedan od njih uskoro izdati. Na jedan realističan način prikazuje različite emocije apostola, zaprepašćenih ovom vešću. On je ustanovio dve nove tehnike slikanja – sfumato i kjaroskura. Za portret čoveka, naslikanog crvenom kredom, veruje se da je Da Vinčijev auto-portret, nastao oko 1510. godine kada je imao 60 godina. Ranije se mislilo da je to portret njegovog oca ili ujaka, ali danas je prihvaćen kao Leonardo i predstavlja renesansnog čoveka.
Međutim, Leonardo nije bio samo umetnik. Bio je strastven istraživač ljudske anatomije, prirodnih nauka, matematike i tehnologije. Njegove beležnice, sa više hiljada crteža i zapisa, svedoče o genijalnosti koja je daleko prevazilazila njegovo vreme. U njima se mogu naći skice letećih mašina, tenkova, hidrauličnih sistema, kao i detaljna anatomska istraživanja ljudskog tela, uključujući skelet, mišiće i unutrašnje organe. Mnogi njegovi pronalasci i ideje bili su preteča savremenih naučnih i tehničkih dostignuća, iako tada nisu bili praktično ostvarivi zbog nedostatka odgovarajuće tehnologije.
Leonardov se oslanjao na posmatranje i iskustvo, a ne na teoriju. To ga čini jednim od pionira moderne naučne metode. Iako nije objavio većinu svojih radova, njegov doprinos razvoju naučne misli i interdisciplinarnog pristupa znanju ostavio je dubok trag.
Poslednje godine života proveo je u Francuskoj, na poziv kralja Fransoe I, koji mu je dodelio titulu „prvog slikara, inženjera i arhitekte kralja“. Umro je 2. maja 1519. godine u Amboazu. Legenda kaže da je umro na rukama samog kralja.
Leonardo da Vinči oličava ideal „čoveka renesanse“, pojedinca koji teži znanju u svim oblastima i koji povezuje umetnost i nauku u jedinstvenu celinu. Njegova dela, ideje i vizije i danas inspirišu umetnike, naučnike i sve zaljubljenike u znanje.
Tagovi
