Da li ste se ikada probudili i zatekli u teškom mentalnom stanju? Možda vam se oči otvore, a tuga vas odmah obavije. Ustajanje iz kreveta deluje strašnije od planinarenja u vašim boljim danima, i može biti primamljivo da se sakrijete. Ili možda ustajanje nije bilo problem, ali vam je sada um ispunjen brbljanjem, brigama ili glasovima. Teško je jasno razmišljati ili napraviti plan za dan.
Šta god da je razlog, doživljavate loš dan u svojoj glavi. Ono što sledi su pet strategija koje mogu doneti određeni stepen olakšanja, piše psihoterapeutkinja Dženifer Gerlak za Psychology Today.
1. PODELITE PROSTOR
U teškim trenucima, izolacija može biti privlačna. Razgovor s ljudima može delovati kao nešto što oduzima previše energije ili možda mislite da ionako niste dobro društvo. Bez obzira na to, upravo su to dani kada je ključno povezati se s drugima. Potrebni smo jedni drugima. Bilo da uživate u ručku s prijateljem, prosledite šaljivu poruku ili odete na mesto gde možete biti među ljudima, poput parka ili kafića, možda ćete otkriti da vam prisustvo drugih popravlja raspoloženje.
2. NEGUJTE BILJKU ILI ŽIVOTINJU
Nešto što mi izmami osmeh na lice jeste kada zalivam svoje cveće. Pogled na njihove tamnoljubičaste latice pruža mi trenutak mira. Ima nešto u brizi o biljkama. Studija bolničkih pacijenata, raspoređenih na dva odeljenja — jedno s biljkama i drugo bez — pokazala je da su oni u odeljenju s biljkama imali bolje rezultate (Khan et al., 2016). Povezivanje sa životinjom može biti još korisnije. Ako je vaš pas poput većine pasa, pokazaće vam koliko ceni šetnju skakanjem i razdraganom kretnjom koja može izazvati trenutak sreće. Studija osoba koje žive s velikim depresivnim poremećajem, a koje su prolazile kroz akutnu epizodu, otkrila je da su učesnici prijavili smanjenje anksioznosti i poboljšanje opšteg blagostanja nakon interakcije s terapijskim psom. Iako to svakako ne zamenjuje formalnu psihoterapiju, govori o značajnom uticaju koji životinje mogu imati u teškim danima (Hoffman et al., 2009).
3. CENITE UMETNOST, FANTAZIJU, POZORIŠTE ILI MUZIKU
Kao osoba koja i sama živi s problemima mentalnog zdravlja, mogu reći da su umetnost, fantazija, muzika i pozorište često uspevali da mi „odnesu“ loš dan iz glave. Ne morate biti poznati umetnik da biste se kreativno izrazili ili odvojili vreme da se divite tuđim delima. Otkrila sam da samo pretražujući sobu kamerom često mogu da primetim igru svetlosti, dugin odsjaj ili neki drugi lep prizor koji mi znači. Fantazija nas podseća na mogućnost. Mnogi veliki pisci govorili su o svojim borbama s depresijom i terapeutskoj ulozi fantazije. Bavljenje fantazijom kroz knjige, stripove, igre i pripovedanje sjajna je strategija suočavanja. Najzad, muzika ima ogroman potencijal. Možete slušati pesme koje odgovaraju vašem trenutnom raspoloženju ili, suprotno, one koje izražavaju ono u koje želite da zakoračite. Često sam cenila instrumentalnu muziku, posebno zvučne pejzaže. Iako ne morate pohađati formalnu umetničku terapiju, kreativne terapije koje uključuju umetnost, muziku i ples često se koriste u lečenju depresije i drugih mentalnih stanja.
4. ULEPŠAJTE SE
Jedan prijatelj mi je rekao da se u svojim najgorim danima oblači najbolje što može. Imao je pravo. Za većinu ljudi, briga o ličnoj higijeni može biti izazov tokom perioda narušenog mentalnog zdravlja. Pa ipak, odvajanje vremena za tuširanje, sređivanje odeće ili lakiranje noktiju može poboljšati raspoloženje.
5. ZATRAŽITE POMOĆ
Traženje pomoći može imati mnogo oblika. Ako ste već u terapiji, možda možete da kontaktirate svog terapeuta radi dodatne sesije ili telefonskog razgovora. Ako niste, razmislite o početku. Mnoge sredine nude zajednice podrške, poput kriznih programa „dnevne sobe“, gde možete svratiti i razgovarati s nekim. Prisustvovanje grupi za podršku ili kontaktiranje prijatelja ili mentora takođe su načini da potražite pomoć, piše psihoterapeutkinja Dženifer Gerlak za Psychology Today.
