Vernici Katoličke i Pravoslavne crkve danas slave Vaskrsenje Hristovo, najznačajniji hrišćanski praznik.
Uskrs se slavi u spomen na Hristovo vaskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom. Ovaj praznik predstavlja suštinu hrišćanskog učenja – da uskrsnućem Hrista život pobeđuje smrt.
Uskrs je pokretni praznik, jer se ne slavi uvek istog dana. Međutim, uvek pada između 4. aprila i 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila.
Datum Uskrsa pada u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.
Vaskrsenje Hristovo, praznuje tri dana, a osim srpske, istog dana slavi i ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan broj Eskima koji žive na Aljasci, ali i pravoslavni vernici u Egiptu.
Ove godine, vernici i katoličke i pravoslavne crkve slave najznačajniji praznik istog dana, što nije uvek slučaj.
Za ovaj praznik vezuje se običaj poklanjana jaja, koja predstavljaju simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje.
Prvo obojeno jaje je čuvarkuća i po pravilu je crvene boje. Crvena boja simbolizuje Isusovu prolivenu krv na Golgoti, ali i boju vaskrsenja.
Ono se čuva do sledećeg Uskrsa i pridaje mu se poseban značaj.
Marija Magdalena je rimskom caru Tiberiju, koji nije verovao u Hristovo vaskrsenje, dala crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos Vaskrse“.
Danas je običaj da uskršnje slavlje počinje posle jutarnje službe, nakon čega se vernici pozdravljaju rečima „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije i kardinal Ladislav Nemet pozvali su u svojim uskršnjim poslanicama na dijalog kako bi se prevazišla sadašnja situacija u Srbiji.
Patrijarh Porfirije najavio je da uskršnju liturgiju služi u Pećkoj patrijaršiji. Kardinal Nemet uskršnju misu služi u beogradskoj crkvi Svetog Petra u 10.30.
bonus video:
Tagovi
