Evropska centralna banka odlučuje o kamatama: Da li će Trampove carine ubrzati pad ili „zakucati“ stope do juna?

Danas je počela sednica Upravnog saveta Evropske centralne banke (ECB), koja će u četvrtak obelodaniti da li će po treći put ove godine smanjiti ključne kamatne stope.

Posle zasedanja u januaru a potom i u martu ove godine, kamate na depozitne olakšice, glavne operacije refinansiranja i na marginalne kreditne olakšice smanjene su za ukupno 0,5 procentnih poena, a analitičari mahom očekuju da usledi još jedno smanjenje od 0,25 procentnih poena.

Sagovornik Nedeljnika, dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, međutim, misli da će ECB biti opreznija u doba opšte globalne neizvesnosti, i smatra da je izvesnije zadržavanje ključnih kamatnih stopa na istom nivou.

ZAŠTO BI STOPE MOGLE DA PADNU?

Pre samo mesec dana, odluka ECB da krene u novo spuštanje kamata u aprilu izgledala je daleko manje izvesno za evropske analitičare – ali je situaciju preokrenuo predsednik SAD Donald Tramp objavljivanjem nove carinske politike.

Od marta, naime, kamatna stopa na depozitne olakšice smanjena je na 2,5 odsto, a na glavne operacije refinansiranja i marginalne kreditne olakšice na 2,65 odsto i 2,90 odsto respektivno.

„Proces dezinflacije teče dobro, Stručnjaci sada očekuju da će inflacija u proseku iznositi 2,3 odsto u 2025. godini, 1,9 odsto u 2026. i 2,0 odsto u 2027. godini“, istakli su u martu iz ECB.

Analiza holandske bankarske grupacije ING uoči aprilske sednice kreće upravo od te ocene ECB.

„U tom trenutku, očekivani predah u spuštanju kamatnih stopa (u aprilu) delovalo je prikladno, a posebno jer je euforija nakon nemačkog fiskalnog zaokreta i snažnih poruka EU o spremnosti da se više troši na bezbednost i odbranu očigledno poboljšala izglede za rast u evrozoni. Međutim, od ‘Dana oslobođenja’, pauza više nije opcija“, ocenjuju analitičari ING.

Američke carine unele su ogromnu dozu neizvesnosti na globalnom nivou, a ING posebno upozorava na zabrinutost za rast u evrozoni, barem u bližoj budućnosti.

„Jačanje evra, kao i pad cena energije, dodatno su pojačali dezinflacione sile koje će trenutne trgovinske tenzije imati na evrozonu. Kao rezultat toga, ECB, koji je pre samo nekoliko nedelja delovao neodlučno između pauze i sledećeg smanjenja kamatnih stopa, moraće ove nedelje da nastavi sa trenutnim ciklusom popuštanja monetarne politike“, procenili su u izveštaju.

NEIZVESNOST TRAŽI DODATNI OPREZ

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS), koji je 10. aprila ponovo zadržao domaću referentnu stopu na nivou iz septembra prošle godine, takođe je ukazao na ambijent u kome se donose odluke o monetarnoj politici.

„Neizvesnost po pitanju uticaja carina SAD na ekonomiju zone evra, uticaće i na odluke ECB o daljem ublažavanju monetarnih uslova. Prema sadašnjim najavama, može se oceniti da će Sistem federalnih rezervi (FED) biti oprezniji i verovatno neće još neko vreme smanjivati svoju stopu“, procenio je Izvršni odbor NBS u saopštenju.

Opšta neizvesnost je za dekana BBA Zoran Grubišića upravo najjači razlog za oprez. Zato u izjavi za Nedeljnik ocenjuje da bi ECB trebalo da bude bliže odluci da pauzira promenu referentnih stopa nego da ih spušta.

„Globalni rizici nalažu povećan oprez, a to je upravo i prvi zadatak svake centralne banke, pa i ECB – da oprezno upravlja rizicima i inflacijom. Briga za privredni rast u evrozoni ipak je briga za države članice, koje mogu na taj problem da reaguju merama fiskalne politike“, objašnjava Grubišić zašto daje blagu prednost zadržavanju kamatnih stopa ECB na istom nivou u aprilu.