Poslovanje je preneo u 15 zemalja, a pokušao je da uđe i u holivudsku filmsku industriju kao koproducent filma Sin City: A Dame to Kill For (2014). Takođe je podržao projekte kao što je Summer Crossing, koji je trebalo da bude rediteljski debi Skarlet Johanson.
Najmanje četvorica ruskih oligarha dobila su državljanstvo Srbije u 2025. godini, iako kriterijumi za odluke vlade Miloša Vučevića da im dodeli pasoš nisu jasni.
Među novim građanima Srbije sada su četiri tajkuna čije poslovanje u poslednjim godinama odražava ponašanje ruske poslovne elite nakon uvođenja globalnih sankcija, a koje se ogleda u premeštanju njihove imovine.
Reč je o Olegu Bojku, čije lično bogatstvo se procenjuje na 1,5 milijardi dolara, i Sergeju Lomakinu, „teškom“ 1,2 milijarde dolara.
Osim njih, državljanstvo su u 2025. dobili i Evgenij Stršalovski i Jurij Kušnerov, čija tačna procena imovine nije javno poznata, ali se pretpostavlja da iznosi više stotina miliona evra.
Nedeljnik je podatke o njihovom prijemu u državljanstvo Srbije pronašao pretražujući odluke vlade, objavljene u Službenom glasniku.
Sve odluke o prijemu u državljanstvo potpisao je premijer u ostavci Miloš Vučević, a u njima se, na birokratski način, kaže da su postali državljani „na osnovu člana 19, stav 1. i 3, Zakona o državljanstvu“. U prevodu sa birokratskog, to znači da je formalni razlog za dodelu pasoša „interes za Republiku Srbiju“.
MILIJARDER SA PUTINOVE LISTE
Najbogatiji, Oleg Bojko, postao je državljanin Srbije 6. marta ove godine. Pre toga, posedovao je pasoš Rusije i navodno Italije.
On se, prema pisanju CNN-a, nalazi na 17. mesto u grupi od 96 oligarha na takozvanoj „Putinovoj listi“ Ministarstva finansija SAD.
Reč je o listi najbogatijih pojedinaca čija vrednost prevazilazi milijardu dolara, a koji su imali koristi od dolaska Vladimira Putina na vlast u Rusiji.
Prvi novac je zaradio početkom devedesetih godina, zahvaljujući bliskoj povezanosti s vladom koja mu omogućila pristup državnim fondovima i ugovorima preko njegove kompanije OLBI (Oleg Boiko International).
Krajem devedesetih dobija suvlasništvo, zajedno sa partnerima, u tri državne čeličane koje su bile u finansijskim teškoćama i stvaraju Evraz grupu, danas jednog od najvećih svetskih proizvođača čelika. Posedovao je 25% udela do 2004, kada je prodao svoj deo za 600–700 miliona dolara, izjavivši da ga metalurgija više ne zanima, i okrenuo se drugim sektorima.
Vlasnik sa najvećim brojem akcija danas u Evraz holdingu je poznati ruski oligarh Roman Abramovič.
Nepotvrđene tvrdnje da je u to vreme bio povezan sa KGB-om i da je svojim poslovanjem izazvao finansijsku krizu u Aziji kasnije su odlukom suda u Letoniji i tužbom protiv Gugla obrisane sa interneta.
Kasnije je ulagao u kockarsku industriju, a sada su njegovi poslovi uglavnom vezani za fintech, platforme za onlajn pozajmice koja je postala jedna od ključnih kompanija njegovog portfolija.
VLASNIK FIX PRICE I DIREKTOR BSS
Sergej Lomakin je postao državljanin Srbije odlukom vlade od 23. januara. Prethodno mu je u novembru 2024. oduzeto kiparsko državljanstvo, odnosno „zlatni pasoš“, koji je stekao godinama ranije na osnovu investicija.
U isto vreme, letonski mediji objavili su nezvaničnu i nikad potvrđenu informaciju da je u ovoj zemlji EU stavljen na takozvanu „crnu listu“ osoba kojima je zabranjen ulazak.
Lomakin je na Kipru posedovao fudbalski klub Pafos, a u Letoniji FK Riga. Pored toga, vlasnik je fudbalskog kluba Rodina iz Moskve.
Njujork tajms je pre nekoliko godina pisao da Lomakin teži stvaranju mreže klubova koja bi konkurisala „Siti grupi“ u čijoj mreži je osim Mančester Sitija još nekoliko klubova u Evropi. Italijanski mediji su u tom kontekstu spekulisali da je zainteresovan za kupovinu Udinezea, a ruski mediji da je navodno hteo da kupi londonski Arsenal.
Bogatstvo je, prema zvaničnim podacima, stekao kao osnivač „Fix Price“, maloprodajnog lanca prodavnica, po uzoru na Aldi ili Lidl, čiji je prihod prošle godine bio 3,8 milijardi dolara.
Detalj kojim se ponosi u svojoj zvaničnoj biografiji iz tog perioda jeste da je na pomenutoj Akademiji studirao zajedno s Mihailom Mišustinom, sadašnjim premijerom Rusije.
Pre nego što je dobio državljanstvo Srbije, imenovan je za direktora Bokserskog saveza Srbije.
partner novog vlasnika mekdonaldsa u rusiji i luksuzna vila u cg
Sledeći na listi ruskih tajkuna je Jurij Kušnerov, čija imovina nije precizno procenjena, ali se pretpostavlja da dostiže više stotina miliona evra. On se u državljanstvo Srbije upisao 20. februara.
Kušnerov važi za nerazdvojnog poslovnog partnera još jednog oligarha, Aleksandra Govora, koji je u svetu postao poznat nakon što je, nakon početka rata u Ukrajini i odluke zapadnih kompanija da napuste Rusiju, otkupio Mekdonalds i preimenovao ga u lanac „Ukusno i tačka“.
Kušnerov i Govor započeli su zajedničku karijeru kao suvlasnici i ključni menadžeri rudarske kompanije „Južkuzbasugol“. Naterani su da napuste suvlasništvo 2007, nakon dve katastrofe u kojima je, usled eksplozija metana, poginulo ukupno 140 osoba.
Rudnike su prodali Evroaz holdingu, pa ušli u biznis sa naftom.
Njihova neodvojiva veza kulminirala je nakon početka rata u Ukrajini 2022, kada su zajedno iskoristili odlazak zapadnih firmi.
Preko holdinga „Espetina“, Kušnerov i Govor kupili su poslovanje finske kompanije Huhtamaki u Rusiji – četiri proizvodna pogona za 151 milion evra – dok je Govor istovremeno preuzeo 850 Mekdonalds restorana, rebrendiranih u „Ukusno i tačka“.
Kušnerov je već poznat u regionu, kao investitor u luksuzni „zamak“ u Rijeci Reževića, u Crnoj Gori. Prema pisanju Vijesti, u izgradnju tog kompleksa uloženo je 70 miliona evra. Kompleks od 9.000 kvadratnih metara, s vilom, spa centrom, teretanom, dva helidroma, plažom i restoranom, opisuju u Crnoj Gori, nadmašuje raskoš susednih vila koje poseduju Oleg Deripaska i porodica Branislava Brana Mićunovića.
SIN PUTINOVOG KBG DRUGA
Poslednji ruski oligarh koji je od početka godine dobio državljanstvo Srbije je Evgenij Stršalkovski, sin Vladimira Stršalkovskog, bivšeg kolege Vladimira Putina iz KGB-a u Sankt Peterburgu.
Stršalkovski je dobio državljanstvo 24. marta ove godine, na sednici vlade.
Evgenij Stršalkovski privukao je pažnju svetskih medija zbog svojih poslovnih aktivnosti i životnog stila, posebno nakon kupovine luksuznog imanja u Škotskoj.
Njegov otac Vladimir Stršalkovski je ruski biznismen, bivši državni zvaničnik i kontroverzna figura poznata po svojoj karijeri u poslovnom svetu i politici, uključujući vreme provedeno u KGB-u i na čelu Norilsk nikla, jedne od najvećih svetskih kompanija za proizvodnju nikla i paladijuma.
DRŽAVLJANSTVA BEZ KRITERIJUMA
Ovim odlukama, Vlada Srbije nastavlja praksu dodeljivanja državljanstva bez jasnih kriterijuma što je praksa godinama unazad. Radi podsećanja, srpski pasoš dobila je Jingluk Šinavatra, bivša premijerka Tajlanda i rođena sestra Taksina Šinavatre, i to u vreme kada se nalazila na poternici tajlandskih vlasti – 2019. godine.
Osim nje, državljanstvo je dobio i bivši premijer Rumunije Viktor Ponta nakon što je u svojoj zemlji optužen za političku korupciju u januaru 2018. godine.
Državljani Srbije u poslednjih deset godina postali su i nekadašnji pripadnici palestinskog Fataha – Muhamed Dahlan, Samir el Mašaravi i Sufijan Abu Zejida.
Baš kao ni u tim slučajevima, ni sada nije poznato kakav interes ima država Srbija od primanja ruskih oligarha u državljanstvo, baš kao što se ne zna ni da li oni imaju poslovne interese u Srbiji.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 03. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
