Od poslovanja i javne administracije do svakodnevnog života, veštačka inteligencija menja svet – a politika bi mogla biti sledeća.
Iako ideja o političarima koje je generisala veštačka inteligencija možda izaziva nelagodnost kod nekih, rezultati istraživanja govore drugačiju priču.
Anketom iz 2021. godine, tokom rane faze napretka AI tehnologija, utvrđeno je da postoji široka podrška za integraciju veštačke inteligencije u politiku u mnogim zemljama u svetu.
Većina Evropljana izjavila je da bi želeli da barem neki od njihovih političara budu zamenjeni veštaćkom inteligencijom.
Ispitanici iz Kine bili su još optimističniji u pogledu AI agenata koji donose javnu politiku, dok su Amerikanci, inače skloni inovacijama, bili više oprezni.
Kako prenosi The Conversation postoje tri glavna puta za integraciju AI u politiku.
Chatbotovi kao politički kandidati
Pre nego što je ChatGPT eksplodirao u 2022. godini, napori da se političari zamene chatbotovima već su bili u punom jeku u nekoliko zemalja.
Još 2017. godine, chatbot po imenu Alisa izazvao je Vladimira Putina na predsedničke izbore u Rusiji, dok je chatbot po imenu Sam konkurisao za funkciju u Novom Zelandu.
Danska i Japan takođe su eksperimentišali sa političkim inicijativama vođenim chatbotovima. Ovi napori, iako eksperimenti, odražavaju dugotrajan interes za ulogu AI u upravljanju u različitim kulturnim kontekstima.
Chatbotovi nemaju problema i ograničenja koja su obično povezana sa ljudima.
Nisu lako podložni željama za novcem, moći ili slavom. Ne trebaju odmor, mogu se angažovati sa svima u isto vreme i nude enciklopedijsko znanje uz superljudske analitičke sposobnosti.
Međutim, postoje i loše strane.
Često generišu netačne ili izmišljene odgovore, poznate kao halucinacije. Suočavaju se sa rizicima za sajber bezbednost, zahtevaju ogromne računarske resurse i stalni pristup mreži.
Takođe su oblikovani pristrasnostima koje potiču od podataka za obuku, društvenih nejednakosti i pretpostavki programera.
Dodatno, chatbot političari ne bi odgovarali onome što očekujemo od izabranih zvaničnika. Naše institucije su dizajnirane za ljudske političare, sa ljudskim telima i moralnom odgovornošću.
Direktna demokratija koju pokreće veštačka inteligencija
Drugi pristup pokušava da potpuno eliminiše političare, bar kako ih poznajemo. Umesto izbora političara svaki građanin imao bi mogućnosti da programira AI agenta sa svojim političkim preferencijama.
Ovi agenti zatim mogu automatski da pregovaraju jedni sa drugima, tražeći zajednički jezik, rešavajući nesuglasice i pišući zakone.
Neki naučnisi se nadaju da će ovaj predlog omogućiti direktnu demokratiju, dajući građanima direktniji uticaj na politiku, dok će prevazići tradicionalne barijere vezane za vreme i zakonodavnu stručnost.
Predlog se čini posebno privlačnim zbog širokog nezadovoljstva sa konvencionalnim predstavničkim institucijama. Međutim, eliminisanje reprezentacije može biti teže nego što se čini.
put napred
Dramatične mogućnosti integracije AI u politiku čine ovo kritičnim trenutkom za razjašnjavanje naših političkih vrednosti. Umesto da žurimo sa zamenom ljudskih političara AI-jem, možemo se danas fokusirati na alate koji poboljšavaju ljudski politički sud i zatvaraju demokratske deficite.
Alati kao što je Habermas mašina, AI posrednik u debati, uspešno su pomogli probnim grupama da postignu konsenzus pri glasanju o polarizujućim temama.
Potrebno je još ovakvih inovacija. Sa mog stanovišta, budućnost AI u politici nije u potpunoj zameni ljudskih donosioca odluka, već u pažljivoj integraciji koja pojačava ljudske sposobnosti i jača demokratske institucije.
Tagovi
