Nemačka ekonomsku politiku vodi pod kočnicom. Još od finansijske krize iz 2008. Berlin je nastojao da izgradi reputaciju zemlje koja ima fiskalnu disciplinu, averziju prema dugovima i ponosna je na jake državne finansije.
„Kočnica duga“ je pravilo koje je 2009. uvela Angela Merkel, kako bi pokazala da Nemačka posvećeno balansira finansijama nakon bankarskog kraja – savezna vlada je dužna da ograniči godišnje zaduživanje na 0,35 odsto BDP-a.
„Predstoji nam da krenemo u drugom pravcu kada je u pitanju ekonomska politika“, rekao je Karsten Brzeski, šef makro sektora u ING banci.
Nemačka je u to vreme (2009.) ignorisala rast, pokušavajući da bude primer za stopiranje duga. Sada vidimo da zbog takvih fiskalnih pravila, koja su previše pojednostavljena, Nemačka plaća dug, objašnjava Brzeski.
Nakon izbora koji ovu zemlju očekuju u nedelju, verovatno neće proći mnogo vremena, a kočnica će biti povučena. Kako bi se pomoglo ponovnom pokretanju evropske ekonomije koja se finansira iz dugova, ali i da bi se pronašao prostor za veća ulaganja u odbranu, piše Gardijan.
Nakon raspada koalicije „semafor“, koju su predvodile socijaldemokrate (SPD) Olafa Šolca, sa Slobodnom demokratskom partijom (FDP) i Zelenima, Nemci će glasati na vanrednim opštim izborima.
Istraživanja pokazuju da će konzervativni lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc verovatno postati novi kancelar, i moguća je velika koalicija sa SPD-om. Merc je odbacio formalni sporazum sa krajnje desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD).
Glavno pitanje na glasanju je pokretanje rasta i podizanje životnog standarda, s obzirom na to da je Nemačka u efektivnoj recesiji nakon što se ekonomija smanjivala dve uzastopne godine (2023. i 2024).
Svaka od vodećih stranaka obećala je da će oživeti ekonomiju, kroz smanjenje poreza ili drastično povećanje potrošnje. Međutim, ove opcije bi zahtevale popuštanje „kočnice duga“.
SDP i Zeleni predlažu subvencije za investicije i povećanje poreza za bogate, uz reforme za smanjenje duga, dok CDU želi smanjenje poreza za korporacije i smanjenje javnih rashoda.
CDU je obećao da će se držati „kočnice duga“, ali je Merc, kaže, spreman da reformiše politiku, jer zemlja ima problem sa rastom.
Angela Merkel koja je 2009. godine uvela „kočnicu duga“, pozvala je nedavno da se od nje odustane.
Kritičari suzbijanja duga, kažu da je to dovelo do štednje sa porezima i odlukama o potrošnji, i da je sve to dovelo do uspona krajnje desnice, jer su domaćinstva sa niskim primanjima teško pogođena. To je izvuklo sigurnost pod nogama i Šolcovoj koaliciji, pošto postoji žestoka rasprava o rupi u saveznom budžetu, koja iznosi nekoliko milijardi evra.
Profesor međunarodne političke ekonomije na Kraljevskom koledžu u Londonu, Engelbert Štokhamer, kaže da bi ukidanje dužničke kočnice bilo ključno kako bi se Nemačka preporodila. „Ona osuđuje državu da bude pasivna u vremenima krize, bilo da je ona ekonomska, klimatska ili bezbednosna“, dodaje.
Kako kaže Štokhamer, uoči izbora raspravlja se da li ukinuti kočnicu za finansiranje poreskih olakšica za preduzeća u odnosu na javne investicije za poboljšanje puteva, železničkih mreža i digitalne infrastrukture. Tu je i potreba za većim vojnim budžetom.
Zemlje Evropske unije su pod sve većim pritiskom da povećaju troškove odbrane, a Donald Tramp briše decenijama star svetski poredak. Nemačka je tu glavna zemlja koja će morati da promeni pristup.
