Kako bi moglo da dođe do kraja rata: Ovo su svi scenariji za mogući rasplet situacije u Ukrajini

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp, još pre nego što je njegov drugi mandat počeo, rekao je da „želi da zaustavi taj smešni rat u Ukrajini“. A njegov telefonski razgovor sa ruskim predsednikom i pregovori američke i ruske delegacije koji danas počinju u Rijadu, daju nadu da se trogodišnjem ratu ipak nazire kraj.

Ali kako bi ti pregovori zapravo izgledali? Ko bi u njima učestvovao? Kakav bi bio njihov rezultat?

Trenutno, kako u dugačkoj analizi piše The New York Times, Ukrajina ima snage da se suprotstavi Rusima na frontu. Međutim, svaki dogovor, posredovan SAD, zahtevao bi bolne ustupke na strani Kijeva. To bi značilo da Tramp nagrađuje Putina za počinjenu agresiju.

Međutim, i Putin bi verovatno imao koristi od toga da se rat okonča, jer je ruska privreda trenutno pred ponorom koji se zove velika inflacija. Moskva enormno mnogo novca troši na rat. A njihova vojska izgubi oko 1.000 i više vojnika dnevno. Drugo, rešenje ukrajinske krize moglo bi da otvori Rusima put ka ublažavanju zapadnih sankcija. 

Razgovori bi bili izuzetno komplikovani, a Evropa i Ukrajina strahuju da će Tramp pokušati da sklopi dogovor mimo njih.

KO JE ZA STOLOM?

Bajdenova administracija je planirala da iz pregovora isključi rusku delegaciju, a da uključi ukrajinsku. Tramp je promenio pristup 12. februara kada je sa Putinom telefonom razgovarao o Ukrajini, a onda rekao da će o razgovoru „obavestiti“ Zelenskog.

Čini se da je Ukrajina ostavljena iza zatvorenih vrata. Zelenski tvrdi da nije pozvan na pregovore između ruske i ukrajinske delegacije koji danas počinju u Rijadu.

Može se desiti da i evropski lideri budu isključeni, iako je pomoć koju su Ukrajini od početka rata pružili (oko 140 milijardi dolara) veća od one koju su dale SAD.

Tramp je najavio da će se uskoro sresti sa Putinom u Saudijskoj Arabiji.

TERITORIJA

Ukrajina tvrdi da neće prihvatiti nikakve izmene njenih granica. Rusija razmatra preuzimanje ne smo onih 20 odsto ukrajinske teritorije koju već kontroliše, već i četiri regiona koja su trenutno pod delimičnom kontrolom Kijeva.

Jedan od mogućih kompromisa jeste zamrzavanje borbe.

U tom slučaju Rusija bi zadržala kontrolu nad teritorijom koju je već zauzela, ali bi prestala da se bori za više zemlje. Tim sporazumom, teritorijalni sporovi mogli bi da budu rešeni mirnim putem, za recimo 10 ili 15 godina, kako su ukrajinski pregovarači predložili za Krim u mirovnim pregovorima ranije održanim.

A Kursk?

Ukrajina i dalje drži oko 200 kvadratnih milja u ruskoj oblasti Kursk. Rusija kaže da ne bi razmatrala predaju Kurska kada bi pregovori počeli, međutim, pitanje je da li bi oni uspeli da izbace ukrajinske vojnike odatle ako pregovori ubrzo počnu.

NATO I EU

Kako Kijev tvrdi, nije mu bitna samo odbrana teritorija, već i garancije za bezbednost u budućnosti. Odnosno, zaštita od potencijalne nove ruske agresije. 

Kao rešenje za to vide članstvo u NATO-u, ali Trampova administracija tvrdi da su to puste nade. Postoji otvoreni put za ulazak Ukrajine u EU, ali ne i u NATO. Ruski pregovarači su 2022. godine rekli da bi pristali da njihov sused bude deo evorzajednice, ali ne i NATO alijanse.

Zelenski je ranije rekao da bi dobro rešenje moglo da bude da NATO rasporedi oko 200.000 svojih vojnika u Ukrajinu, kako bi osigurali prekid vatre. Međutim, Zapad nema takav kapacitet. A drugo, i Rusija želi sopstvene garancije, kako bi bila sigurna da Ukrajina neće obnoviti svoje borbene kapacitete. Rusi žele da se ograniči veličina ukrajinske vojske i da se spreči ulazak stranih snaga na njenu teritoriju. 

Tim eksperata na čelu sa Markom Velerom, profesorom međunarodnog prava na Kembridžu, koji je specijalizovan za mirovne pregovore, izradio je nacrt potencijalnog sporazuma, koji predviđa raspoređivanje 7.500 vojnika iz zemalja koje su prihvatljive i za Ukrajinu i Rusiju, kako bi se mir očuvao na prvoj liniji fronta.

Velerov predlog uključivao bi i hitne sankcije zemlji koja bi potencijalno prekršila prekid vatre i pokrenula sukob. Ukrajina bi na ovaj način mogla da izvodi zajedničke vežbe sa drugim zemljama i sarađuje sa njima u proizvodnji oružja i vojnoj obuci.

Strane trupe ne bi bile trajno raspoređene, ali bi u Ukrajinu došao mali broj tehničkog osoblja. A Kijev bi pristao na ukidanje raketa sa dometom većim od 155 milja.

Tomas Greminger, bivši švajcarski diplomata koji je bio uključen u pregovore o prekidu vatre u istočnoj Ukrajini posle 2015. godine, kaže da su važna tri pitanja. 

Prvi je dogovor o „kontakt liniji“ koja Rusiju odvaja od teritorije koja je pod ukrajinskom kontrolom. Drugo, trebalo bi da postoji „zona razdruživanja“, ili tampon između suprotstavljenih snaga, kako bi se sprečilo da nesporazumi prerastu u borbu. Treće, obe strane moraju da se pozovu na odgovornost za kršenje primirja. 

Putin tvrdi da njegov rat nije pokrenut samo zbog Ukrajine, već i zbog toga što želi da skrene pažnju Zapada da postoji nova bezbednosna arhitektura u Evropi i da učini da on taj „poredak“ prihvati.

Nedeljama pre što je pokrenuo invaziju, pokušavao je NATO alijansi da nametne ultimatum – da prestane da se širi na istok i povuče se iz dobrog dela Evrope. U razgovoru sa Trampom, ponovio je da je „potrebno da se eliminišu uzroci sukoba“. To znači da bi Rusija imala zahteve koji se ne tiču samo sudbine Ukrajine.

Američki zvaničnici bi, sa druge strane, mogli da kažu da bi njihovo povlačenje iz tog dela Evrope moglo da bude rizično po Poljsku i zemlje Baltika, koje bi bile ugrožene od strane Rusije.

Putin bi mogao da da predloge koji prevazilaze teritoriju i bezbednost. U mirovnim pregovorima 2022. godine, ruski pregovarači su pokušavali da liše Ukrajinu njenog identiteta, tako što su tražili da ta zemlja uvede njihov jezik za zvanični i ukine davanje imena mestima i gradovima po ukrajinskim borcima za nezavisnost.

I ta pitanja će se verovatno ponovo aktuelizovati.

A prihvatanje primirja, od strane Putina, moglo bi da bude u svrhu dobijanja „prođe“ za ublažavanje sankcija Rusiji. Međutim, na ovaj način on želi da postigne bolje odnose sa administracijom novog američkog predsednika. To bi mogao da bude Putinov najveći podsiticaj.

„Putin sigurno želi dugoročan i produktivan odnos sa Trampovom administracijom. Zbog toga je sigurno spreman na ustupke“, tvrdi Rouz Gotemoler, bivša američka podsekretarka koja je bila uključena u pregovore sa Rusijom.