Source: Sasa Djordjevic / AFP / ProfimediaAleksandar Vučić/ Jagodina
6. februara 2025.
0
Povratila se parola studentskih protesta iz 1996/97 – „Beograd je svet“, ali svet nije više isti. Otuda i srpski studenti zaista deluju kao senzacija – i u medijskoj internacionalizaciji protesta i kao slobodarska atrakcija u odnosu na čamotinju srpske hibridne demokratije. Oni deluju avangardno mnogo šire od Srbije, ali je rizično pripisivati im razne levičarske fatamorgane jer srpski studenti su u suštini ustavne patriote i zalažu se za elementarnu normalnost jedne države koja formalno ima demokratski Ustav i neke institucije koje su sad uglavnom prazne ljušture. Plenumi, odnosno neposredna demokratija, pokazali su se efikasnim za studentski protest, ali politika države se
ne može voditi plenumski u neposrednoj demokratiji, već u posrednoj – izbornoj. Kritička javnost i politička opozicija nisu uvek isto.
***
U Srbiji političku dinamiku daju studenti i Vučić, kod njih je sad realna politička moć, s time što Vučić teško izlazi iz reaktivne pozicije. To bi bio i pravi izborni okršaj, ali je problem što je to asimetričan odnos u smislu odmeravanja van ulice, sem ako se studenti ne institucionalizuju, a što je opet nemoguće bez podrške opozicije, ili rekonfiguracije opozicije. Ako ova ne valja, napravite novu. S time što taborski dvopartizam koji je na delu tu ne ostavlja prostora za mnogo cepidlačenja.
***
Pored Jelene Karleuše i Vladimir Đukanović je u jednoj nadrealnoj situaciji odgovorio Madoni koja je podržala srpske studente. Đukanović se začudio da je Madona „pristalica rigidnog komunizma“ jer su studenti 1968. tražili da se tadašnja SFRJ pretvori i Kinu Mao Cedunga ili Ho Ši Minovu verziju Vijetnama. I mimo tog redukcionističkog tretiranja 1968. jedna stvar je interesantna za poređenje: kad se 1968, na Novom Beogradu pojavio pred studentima Veljko Vlahović, koga je Tito poslao da ih umiri, oni su ga nosili na rukama. U toku govora bio je prekidan povicima „Veljko, vodi nas“.
„Komunisti moraju biti takvi komunisti kao što je bio Veljko Vlahović“, govorio je Josip Broz Tito, za ovog španskog borca, narodnog heroja, ratnog vojnog invalida, visokog funkcionera komunističke Jugoslavije i publicistu.
Ima li Vučić jednog funkcionera stranke od pola miliona članova, skromnog i pravdoljubivog, kako su studenti videli Veljka 1968, koga će studenti dočekati kao Veljka Vlahovića i koji neće biti izviždan? Koji ih neće umiriti, kao što ni Veljko nije one, ali će biti poštovan? I kakav je zaista foto-robot jednog prosečnog i uzornog naprednjačkog funkcionera? Da ga Vučić prikaže i kaže – naprednjaci treba da budu kao ovaj naprednjak, kao što je Tito rekao za Veljka Vlahovića kakav treba da bude komunista.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
