Jučerašnja odluka o poništenju izbora u Rumuniji je jedinstven slučaj u istoriji ove zemlje, ali slične situacije nisu nepoznanica u drugim evropskim i bivšim sovjetskim zemljama, piše rumunski Newsweek.
Ukrajina je, na primer, 2004. godine ponovila predsedničke izbore nakon velike političke i pravne krize, dok je Austrija, 2016. godine, bila prisiljena da poništi rezultate drugog kruga predsedničkih izbora zbog nezakonitosti u procesu brojanja glasova.
Slični primeri iz Ukrajine i Austrije
U Ukrajini, tokom 2004. godine, veliki broj protesta je izazvao sumnje u regularnost predsedničkih izbora. Rezultati su se drastično razlikovali od očekivanih izlaznih anketa, što je izazvalo optužbe za izbornu prevaru, a protesti su kulminirali u poznatu „Narandžastu revoluciju“.
Ukrajinska Vrhovna sudska vlast je na kraju odlučila da poništi rezultate i organizuje novi krug glasanja, koji je okončan pobedom Viktora Juščenka.
Isti postupak se desio u Austriji 2016. godine, kada su rezultati drugog kruga izbora, koji su pokazivali da je Aleksander Van der Belen pobedio Norberta Hofera, anulirani zbog proceduralnih grešaka u brojanju glasova putem pošte.
Odluka je dovela do ponovnog održavanja drugog kruga, na kojem je Van der Belen na kraju pobedio.
Da podsetimo, rumunski Ustavni sud je u petak, 5. decembra, odlučio da poništi sve rezultate predsedničkih izbora i ponovo organizuje celokupan izborni proces.
Odluka o poništavanju izbora rezultat je optužbi za izborne nepravilnosti, a njen cilj je obezbeđenje fer i slobodnih izbora u zemlji.
Iako rumunska situacija nije identična prethodnim primerima, njeno jedinstvo leži u potpunoj ponovnoj organizaciji izbornog procesa. Prema tvrdnjama stručnjaka i analitičara, odluka Ustavnog suda dolazi u trenutku kada je politička napetost u zemlji dostigla vrhunac, a državi je neophodna potpuna transparentnost u izborima za očuvanje poverenja u demokratski sistem.
ZAŠTO SU PONIŠTENI RUMUNSKI „TIKTOK“ IZBORI PROČITAJTE U VELIKOJ ANALIZI ŽELJKA PANTELIĆA NA VELIKIM PRIČAMA.
