Svetski dan autizma obeležava se 2. aprila. Cilj obeležavanja ovog datuma je pružanje pomoći i povećanja razumevanja za osobe sa autizmom, dajući im podršku širom sveta.

Autizam ili poremećaj autističnog spektra odnosi se na širok spektar stanja koje karakterišu poremećaji u socijalnim veštinama i komunikaciji, ponašanje koje se ponavlja, promenama u govoru i neverbalnoj komunikaciji.

Načini na koje ljudi sa autizmom uče, razmišljaju i rešavaju probleme mogu varirati od visokokvalifikovanih do ozbiljnih izazova. Nekim osobama sa autizmom može biti potrebna značajna podrška u svakodnevnom životu, nekima manja podrška dok u nekim slučajevima, žive potpuno nezavisno, piše N1.

Znaci autizma se obično pojavljuju u uzrastu druge ili treće godine života. Neka povezana kašnjenja u razvoju mogu se pojaviti i ranije, a često se mogu dijagnostikovati već sa 18 meseci. Istraživanja pokazuju da rana intervencija dovodi do pozitivnih ishoda kasnije u životu za osobe sa autizmom.

Faktori rizika za nastanak autizma:

Genetski faktori rizika za autizam

Istraživanja nam govore da autizam ima tendenciju da se javlja među članovima iste porodice. Promene u određenim genima povećavaju rizik da će dete razviti autizam. Ako roditelj nosi jednu ili više ovih promena gena, one se mogu preneti na dete (čak i ako roditelj nema autizam).

Faktori rizika iz okoline

Istraživanja takođe pokazuju da određeni uticaji okoline mogu dodatno povećati – ili smanjiti – rizik od autizma kod ljudi koji su genetski predisponirani za ovaj poremećaj.

Povećani rizik za nastanak autizma:

U povećani rizik za nastanak autizma spada: stariji uzrast roditelja (bilo kog od roditelja), komplikacije tokom trudnoće i porođaja (npr. ekstremno nedonoščad pre 26 nedelja, mala porođajna težina, višeplodne trudnoće –blizanačka trudnoća, trojke, itd. trudnoće u razmaku od manje od godinu dana).

Smanjen rizik za nastanak autizma:

Upotreba vitamina koji sadrže folnu kiselinu u prenatalnom periodu pre i tokom začeća kao i tokom trudnoće imaju uticaja na smanjenje rizika za nastanak autističnih poremećaja. Uzimanje zdrave hrane, izbegavanje infekcija i redovne kontrole kod izabranog ginekologa mogu povećati šanse za rađanje zdravog deteta.

Vakcine kao faktor rizika

Svaka porodica ima jedinstveno iskustvo sa dijagnozom autizma, a za neke to odgovara vremenu vakcinacije njihovog deteta. Istovremeno, naučnici su sproveli opsežna istraživanja u poslednje dve decenije kako bi utvrdili da li postoji bilo kakva veza između vakcinacije u detinjstvu i autizma. Rezultati ovog istraživanja su jasni: Vakcine ne izazivaju autizam. Američka akademija za pedijatriju je sprovela opsežno istraživanjae na ovu temu.

Svako dete ili odrasla osoba sa autizmom ima jedinstvene izazove, tako da ne postoji jedinstven pristup lečenju i intervenciji autizma. Mnogi ljudi sa autizmom imaju dodatna medicinska stanja kao što su poremećaj spavanja, epileptični napadi i gastrointestinalni distres. Rešavanje ovih stanja može poboljšati pažnju, učenje i srodna ponašanja.

Svaka intervencija ili plan lečenja autizma treba da bude prilagođen specifičnim potrebama osobe. Plan lečenja neke osobe može uključivati intervencije u samom ponašanju, lekove, druge terapije, ili kombinaciju svih.

Dok autizam ne dobije dijagnozu i ne otpočne se sa lečenjem, roditelji mogu da pomognu tako što će pratiti društveni i emotivni razvoj deteta te ukoliko ono ne izgleda onako kako bi trebalo, ne treba da čekaju da bi poradili na otežanom razvoju i vezi sa detetom, piše zjz.org.rs.

Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.