Razgovarala: Anđela Jerinić

Povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, razgovarali smo sa Jelenom Nikolić, istraživačicom saradnicom na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, gde je angažovana u nastavi na nekoliko predmeta, od kojih su joj glavni Termodinamika i oblast energetske efikasnosti odnosno energetske tranzicije. Jelena je, takođe, aktivna članica energetske zadruge Elektropionir, koju opisuje kao „uzajamnu vezu davanja i otvaranja mnogih vrata u svet“. Jedna od tih prilika dovela ju je na projekat FemPower, na kom je Centar za promociju nauke partner. Glavni cilj projekta FemPower je uvođenje rodne raznolikosti i ravnopravnosti u tranziciji ka čistoj energiji.

Šta sve podrazumeva energetska tranzicija?

Prelaz sa upotrebe svega onog što je prljavo na čistu energiju. Prelaz sa fosilnih goriva na sisteme koji proizvode energiju koristeći mnogo čistije izvore.  U Srbiji je zima pravo vreme kada treba da pričamo o ovome jer je dovoljno da izađete napolje na trčanje ili udahnete punim plućima ovaj vazduh pa da odmah shvatite da nam je jedna takva tranzicija preko potrebna.

Koliko smo u Srbiji daleko od nje?

Energetska tranzicija je tu. Hteli mi to ili ne, pre ili kasnije moraćemo da pređemo na obnovljive izvore energije. Pitanje je samo da li ćemo sa tim početi na vreme, odnosno već danas, kako bi promene bile postepene i blage, ili ćemo, kao i kod većine stvari, čekati poslednji čas pa ćemo onda promenu osetiti na svojoj koži jer će tada ona ići nauštrb kvaliteta života svakog od nas. Mislim da nam pravljenje novih blokova termoelektrana ne ide u prilog, mene taj projekat lično čak i plaši, ali ne smem ni da budem pesimistična jer bi me to odvratilo od onog čime se bavim i želje za delovanjem. Zato se nadam da ćemo ići nabolje i, pre svega, da ćemo imati više energetskih zadruga u Srbiji, a ne samo dve. To će nam pomoći da osnažimo građane, da kada oni kažu „sad je dosta“, stvarno nešto možemo i da promenimo. Smatram da je energija svega u rukama građana.

Na koji način energetske zadruge osnažuju građane u donošenju takvih odluka?

Konkretno, energetska zadruga Elektropionir osnovana je sa idejom da se demokratizuje energetski sektor, odnosno da deo proizvodnje električne energije pripadne ljudima kako bi postali nezavisni jer će sami proizvoditi energiju koju koriste.

Prema istraživanjima Uneska, oko 30 odsto studentkinja odlučuje se za fakultete iz oblasti tehnologije, inženjerstva i matematike. U Srbiji je ovaj procenat čak i veći, jer 40 odsto devojaka upisuje fakultete iz oblasti prirodnih nauka, što je dobar pokazatelj. Međutim, i pored brojnosti, položaj žena u ovim oblastima i dalje nije ravnopravan, o čemu svedoče podaci da su žene i dalje manje prisutne u STEM naukama, objavljuju manje naučnih radova, dobijaju manje sredstava za istraživače radove, susreću se sa različitim vidovima diskriminacije i ne napreduju u karijeri podjednako kao muškarci, čak i češće napuštaju poslove u nauci, te je svaki vid podrške i dalje izuzetno važan.

Kako to izgleda u praksi?

Dobar primer je projekat Solarna Stara, pokrenut na Staroj planini, gde smo, u saradnji sa meštanima, podigli prve zadružne solarne elektrane u Srbiji. Postavili smo solarne panele na krovove javnih zgrada u selima Dojkinci i Temska, sa ciljem da ljudima iz tih sela, u kojima su male hidroelektrane ostavile negativan uticaj na obnovljive izvore energije, pomognemo tako što će se sva struja proizvedena na ovaj način prodavati, a novac ići građanima koji će od njega moći da urade nešto lepo za svoju zajednicu. Ovaj projekat bi trebalo da traje barem narednih 25 godina.

U toku je još jedan projekat tokom kog bi trebalo da bude postavljena prva elektrana koja će doprinositi unapređenju jednog organskog poljoprivrednog gazdinstva, to je prvi agrosolar u Srbiji, koji sprovodimo u saradnji sa organskim poljoprivrednim proizvođačem u Valjevu. Cilj je da pokažemo kako primena solarnih elektrana u poljoprivrednom gazdinstvu istovremeno doprinosi kvalitetnijoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i proizvodnji struje.

Iako žene podjednako mogu doprinositi ovakvim projektima, ipak ih je i dalje mnogo manje u oblasti energetike nego muškaraca. Koji su razlozi za to, s obzirom da su obrazovanje i sloboda izbora danas podjednako dostupni i jednima i drugima?

Naizgled jesu, ali suštinski i dalje postoji uvreženo mišljenje da je energetika „muška stvar“. Mogu da dam primer iz svog života. Kada sam upisivala Mašinski fakultet, za sve probleme sa kojima sam se susretala tokom studija bilo je mnogo opaski, i to čak iz mog najbližeg okruženja – da sve što mi se dešava, dešava se zato što se petljam u „muški posao“. Sa druge strane, moj doživljaj nije nikada bio da se petljam u muški posao, već da se bavim nečim što volim i što me ispunjava.

Konzorcijum evropskog projekta FemPower, koji čine naučne institucije, nevladine organizacije, privatni sektor i javne ustanove, radi na razvoju alata i metodologije koji će povećati inkluziju i rodnu raznolikost u tranziciji ka čistoj energiji. Kroz formiranje otvorenih obrazovnih resursa, mreže vršnjačkog učenja i međusektorske, multidisciplinarne saradnje biće osnažen razvoj STE(A)M strategija u visokom obrazovanju, sa posebnim naglaskom na učešću žena u STEM-u i promociji naučne radoznalosti i izvrsnosti u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici.

Na koji način FemPower projekat doprinosi rešavanju ovog problema i većoj ravnopravnosti u oblasti energetike?

Meni lično je projekat FemPower omogućio da neposredno utičem na mlade buduće studentkinje koje razmišljaju da li je energetika prava stvar kojom treba da se bave. To smo delom postigli kroz tribinu koju smo moje kolege i ja organizovali u okviru projekta i na kojoj smo kroz iskren razgovor došli do toga da je većina zainteresovanih devojaka za energetiku ipak dobilo savet da upiše neki „ženskiji“ fakultet.

Smatram da je za energetsku tranziciju važno čuti oba mišljenja jer upravo kroz sinergiju ideja možemo doći do najboljeg rešenja, pošto sa energetskom tranzicijom, u stvari, krojimo budući svet za sve, a ne samo za muškarce.

Sada je idealan trenutak za uključenje žena zato što energija više nije bazirana samo na rudnicima, kao što je bila ranije. Energetska tranzicija nam pruža elegantnija rešenja jer se bavimo obnovljivim izvorima, što otvara mnogo prostora i ženama. Tu dolazi do izražaja naša kreativnost. Žene po prirodi imaju instikt za čuvanjem energije i potrebu za pametnim gazdovanjem nad stvarima, možda čak i više vodimo računa o tome šta će naša deca raditi kada istrošimo sva fosilna goriva i ograničene izvore energije.

Projekat je odličan jer nam je omogućio da se upoznamo sa kolegama iz drugih zemalja i vidimo kako to tamo funkcioniše. Pored toga, ekipa iz Centra za promociju nauke koja je radila na FemPower-u je sjajna, meni je projekat doneo mnmogo novih, dragocenih poznanstava sa ljudima sa kojima ću, verujem, ceo život ostati u kontaktu.

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.