Bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin dobio je juče odlikovanje direktora Federalne bezbednosne službe Rusije. Orden za saradnju, ruske Federalne službe bezbednosti, uručen mu je u Moskvi.

„Za izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe“, bile su propratne reči direktora FSB i generala armije Aleksandra Bortnikova.

Tim činom, Vulin je postao treći srpski političar koji je u poslednja dva meseca dobio neko rusko priznanje. Pre njega su to bili Dušan Bajatović, podpredsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije.

Bajatović je, kao dugogodišnji generalni sekretar JP Srbijagas, dobio orden za doprinos međunarodnoj saradnji dve zemlje. S druge strane, Popović je odlikovan kao „Zaslužni energetičar Ruske Federacije“.

Kada je reč o Vulinu, njegovo odlikovanje je došlo posle višegodišnjeg i doslednog negovanja odnosa sa Rusijom. Pre nešto više od tri godine, u to ime, Vulin je kao ministar odbrane dobio priznanje od strane ruskog ambasadora.

Aleksandar Bocan-Harčenko je Vulinu tada predao „Spomenicu direktora Federalne službe Ruske Federacije“, naglasivši da je to veoma značajna nagrada u Rusiji.

Spomenica je zapravo bila znak zahvalnosti za „ostvarenu vojno-tehničku saradnju, povodom 75 godina pobede nad fašizmom“.

U periodu između dva odlikovanja, počeo je rat u Ukrajini. Međutim, Vulin je ostao jedan od retkih lidra koji se već u prvim mesecima nakon izbijanja rata direktno sastajao sa ruskim ministrima, i prisustvovao konferencijama u Moskvi.

„Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji i koja nije postala deo antiruske histerije“, rekao je Vulin šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu.

Tada, a između ostalog i na narednim prijemima u Moskvi, govorio je da Srbija ne zaboravlja „vekovno bratstvo“ sa Rusijom i podsetio na to da je „Srbija zahvalna Moskvi na vekovnom poštovanju njenog suvereniteta i integriteta“.

Ipak, zbog svog koketiranja i saradnje sa Moskvom, Vulin je u julu 2022. godine završio na crnoj listi Ministarstva finansija Sjedinjenih Država.

Sankcionisan je zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, ali i zbog veza sa Rusijom.

„Ovom odlukom se Aleksandar Vulin smatra odgovornim za koruptivna i destabilizujuća dela koja su omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu“, rekao je podsekretar Ministarstva finansija SAD Brajan E. Nelson.

U odluci Ministarstva finansija takođe je pisalo i to da je Vulin koristio svoje javne pozicije da podrži Rusiju.

„Na taj način je olakšavao ruske maligne aktivnosti koje degradiraju bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana i tako obezbedio Rusiji platformu za dalji uticaj u regionu.“

Nekoliko meseci kasnije Vulin je podneo ostavku na funkciju direktora Bezbednosno-informativne agencije Srbije.

„Podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA“, saopštio je 3. novembra Aleksandar Vulin.

Osim reči o tragedijama koje su Srbiju zadesile u maju prošle godine, Vulin je povodom svoje ostavke pomenuo i „pritiske koje SAD i EU vrše zbog njegovog odnosa sa Rusijom“.

„Oni traže moju glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji. Nisam uzrok ucena i pritisaka na Srbiju i Srpski svet, ali neću da dozvolim da budem povod za ucene i pritiske na Srbiju i Srpski svet. Zato podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA“, naveo je Vulin.

Vulin je tada dodao da „Evropa i SAD od Srbije traže da prizna Kosovo, da napusti Republiku Srpsku i da uvodeći sankcije Rusiji prestane da bude suverena zemlja i nacija“.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.