Po zanimanju ekonomista, iz ljubavi novinar, jedno vreme predsednik socijaldemokrata, sekretar za informisanje nekadašnje SR Jugoslavije, posle izleta u politiku, dugi niz godina je proveo baveći se PR-om i marketingom. Posle više od dve decenije, vraća se u novinarstvo sa željom da, kako kaže, zamuti vodu tačno na onom mestu na kojem treba da se izbistri.
Odakle želja da se posle 25 godina vratite u novinarstvo i da pokrenete podkast „Gravitacija“?
Deo moje novinarske karijere obeležila je televizijska emisija pod tim nazivom, koju sam uspešno vodio i uređivao sa svojih 25 godina. Nakon 26 godina, koliko je prošlo od tada, akteri na političkoj i društvenoj sceni ostali su manje-više isti. Većina tema koje su okupirale građane Srbije u to vreme, muče ih i danas. Nov je samo internet. Budućnost novinarskog pristupa u formi podkasta biće dominantna u godinama koje dolaze. U svetu već jeste. Sam svoj urednik i autor. Veća sloboda ne postoji. To je želja svakog novinara, zar ne? Želja mi je da na jedan konstruktivan način, pre svega neobojen interesima, pokušam da unesem balans u vrlo polarizovan medijski prostor. Možda nemam šta da kažem, ali imam šta da pitam.
Kome je namenjena „Gravitacija“? Da li ćete uspeti da pridobijete pažnju i mlađe publike?
Vrata podkasta će biti širom otvorena za pametne, talentovane i duhovite ljude, za sve one koji nemaju hrabrosti da budu kukavice, a hermetički zatvorena za one koji tvrde da je Zemlja ravna ploča, uostalom i ime podkasta me na to obavezuje. To je i odgovor na vaše pitanje. Ubeđen sam da većina mladih spada u ovu prvu grupu. I komunikacioni kanal okrenut je ka njima. Mladi sve manje gledaju televizijski program i čitaju novine. Ima ih na Instagramu, Jutjubu, Dizeru, Spotifaju i drugim platformama. Tu ih čekamo. Na meni je samo da im dam sadržaj i u tome mi pomaže grupa mladih saradnika. Izdanja „Gravitacije“ biće dostupna i na sajtu Medija centra, koji je medijski partner ovog podkasta.
Koliko su se promenili novinarstvo i mediji u poslednje tri decenije?
Vreme u kojem živimo je vreme otporno na činjenice. Društvo je veoma podeljeno, pa to nije zaobišlo ni medije. Čini mi se da većina medija danas služi za dresiranje i treniranje javnog mnjenja, a ne za informisanje i edukaciju. Velikih novinara ima samo u tragovima. Program BKTV, pre 30 godina, izgledao je bolje i kvalitetnije nego što većina programa srpskih televizija izgleda danas. To je neverovatno imajući u vidu da tehnologija i mediji najbrže napreduju. A kako same emisije koje gledamo izgledaju danas, reći ću vam kroz jedan primer. Tadašnji prvi čovek BK televizije Aleksandar Tijanić, kada sam počeo da radim „Gravitaciju“, rekao mi je: „Vidi, sine, uvek prebacim kanal kada novinar na početku emisije kaže – Dobro došli, pošto ništa drugo ne može da očekuje od gosta nego još gluplju konstataciju – Bolje vas našli. Da od te emisije i od tog novinara nema ništa, znam u startu.“ Mislim da je danas previše dobrodošlica na svim TV stanicama.
Koliko ste se vi promenili od poslednje emisije koju ste radili kao novinar na tadašnjoj BKTV?
To je pitanje koje bih hteo da pitam današnjeg predsednika Srbije. Bio je moj poslednji gost davne 1998. godine, kao tadašnji ministar informisanja. Želeo bih da mi bude gost i po mom povratku u novinarstvo sa prvim pitanjem – koliko se promenio on, a koliko Srbija za poslednjih skoro trideset godina. Što se mene tiče, podočnjaci su tu. Kosa je nešto slabija. Kilaža idealna. Mozak sasvim okej, s obzirom na godine i ono što smo prošli u zemlji u kojoj živimo.
