Kada se govori o plastičnoj hirurgiji, vrlo često se zaobiđe onaj nastavak – rekonstruktivna hirurgija. Razlog je verovatno u tome što živimo u vreme ekspanzije estetskih zahvata. Tema za izbegavanje, jer obično podrazumeva da je neko prethodno bio bolestan. Ali, zapravo, koliko je važno razgovarati o segmentu rekonstruktivne hirurgije, govori za Nedeljnik jedan od najboljih plastičnih hirurga, prof. dr sc. med. Siniša Kojić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

„Estetska hirurgija je samo mali segment plastične i rekonstruktivne hirurgije i predstavlja važnu fazu u razvoju plastičnog hirurga. To znači da svi oni koji se zadrže samo na estetskoj hirurgiji, ostaju uskraćeni za rekonstruktivnu hirurgiju, a samim tim i deficitarni u svom razvoju. Prva činjenica je da živimo u eri ekspanzije estetske hirurgije, ali mnogo je veća ekspanzija estetskih neinvazivnih procedura za koje je edukacija mnogo kraća i jednostavnija, a procedure su bez velikih komplikacija. Sve je veći broj onih koji se radije odlučuju za njih, pa se i interesovanje plastičnih hirurga pomera na tu stranu. Druga je činjenica da se sve te procedure na kraju završe sa nekim od hirurških zahvata. Kada spojimo znanja i veštine rekonstruktivne i estetske hirurgije, tada slobodno možemo da govorimo o umetnosti. Iz tog razloga nikako ne bih zapostavljao segment rekonstruktivne hirurgije, iako to mnogi rade.“

Grudi nisu samo estetika, one su zaista, u psihičkom smislu, važan deo tela za ženu. Kada žena prođe kroz operacije, hemioterapije ili zračenja, veoma je važan i taj psihološki momenat u njenom ozdravljenju, kao i činjenica da li će imati ožiljke na grudima. Koliko su žene upoznate da ne mora tako da bude, da imaju izbor?

Dojka je simbol ženstvenosti, majčinstva, seksepila. Hirurško odstranjivanje dojki zbog karcinoma je, pored saznanja o bolesti i prolaska kroz terapije, izuzetno težak psihološki momenat u životu svake žene koja je to prošla. U početku je to strah od smrti, a kasnije se sve to pojačava dodatnim traumama pri svakom pogledu u ogledalo, prilikom svakog tuširanja, oblačenja grudnjaka, odlaska na more… Žena, jednostavno, gubi deo sebe i svoje ličnosti. Rekonstruktivnom hirurgijom se pruža izbor da tako ne bude. Svaku dojku je moguće rekonstruisati, naravno, u skladu sa onkološkim principima. Danas, zahvaljujući napretku medicine i dobroj edukaciji hirurga, izvodljivo je da se tokom iste operacije odstrani obolela dojka, a odmah potom uradi i njena rekonstrukcija. Dojka se, naravno, može rekonstruisati i kasnije, nakon završetka svih faza lečenja. Ženi se tako vraća ono što je izgubila, i samim tim se ublažavaju psihološke traume nastale kao posledica saznanja o oboljenju i mogućem invaliditetu.

Kako rekonstrukcija dojke utiče na sam oporavak žene kojoj je odstranjen kancer? Da li postoje rizici, kontraindikacije?

Rekonstrukcija dojke ne utiče na tok bolesti. Poznat je podatak koji je dobijen na velikom uzorku operisanih žena, da je procenat recidiva — odnosno ponovnog javljanja bolesti, manji za 15 odsto kod žena kojima je dojka rekonstruisana, što ni u kom slučaju nije malo. Rekonstrukcijom dojke rastu dobri hormoni endorfini, što takođe utiče na tok i razvoj bolesti. Rekonstrukcijom dojke donosi se biološki dobro prokrvljeno tkivo, pa hemioterapijski lekovi lakše dolaze do željenog dela tela. Upravo zbog te dobre prokrvljenosti lakše se podnosi i radioterapija, a i ožiljavanje nakon zračenja je znatno manje. Kontraindikacije su jedino terminalni stadijumi bolesti, kao i opšte kontraindikacije za neki operativni zahvat.

Koliko je poznato da rekonstrukcija dojke može da se radi i sopstvenim tkivom?

Danas je poznato da se dojka rekonstruiše implantatima. To je, međutim, metoda koja je ograničena samo na mali broj pacijenata, uglavnom na one sa malim dojkama. Laka je za izvođenje, ali i ograničena na pacijente koji nisu imali radioterapiju. Druga metoda rekonstrukcije je kombinacija biološkog tkiva sa leđa i implantata. Treća metoda je najkomplikovanija za izvođenje, a odnosi se na mikrohirurški transfer kože prednjeg trbušnog zida koja se sa svojim krvnim sudovima premešta na mesto amputirane dojke, posle čega se tkivo oživljava spojem sa krvnim sudovima unutar grudnoga koša. Ova poslednja metoda je, u stvari, zlatni standard u svetu za rekonstrukciju dojke.

Kako žene, sa jedne strane, osloboditi straha od rekonstrukcije zbog svega kroz šta su prošle ili kroz šta prolaze, i kako im, sa druge strane, pomoći da im rekonstrukcija bude dostupna?

U razvijenim zapadnim zemljama sve vrste rekonstrukcija dojke finansira država. Osim toga, postoje i zakonske odredbe prema kojima je obavezno pacijentkinjama dati detaljne informacije o mogućim rekonstrukcijama dojke, a da li će one na to da se odluče, njihov je izbor. Informisanost i edukacija pacijenata su prva i najznačajnija etapa u ovom procesu, a odluku o rekonstrukciji dojke doneće sami pacijenti sa svojim lekarom. Mislim da nije reč o strahu od rekonstrukcije dojke, već o neznanju i neinformisanosti.

Koliko je važan BRCA test? Mnogi su govorili da je Anđelina Džoli preterala kada je uradila mastektomiju na obe dojke, ali danas je to važna dijagnostička metoda. Koliko se žene u Srbiji odlučuju za ovaj zahvat i koliko je on važan kao preventiva?

BRCA test je genetska informacija o mogućoj pojavi karcinoma dojke kod osoba kod kojih je test pozitivan. Iako ne znači da će osoba sa pozitivnim testom dobiti karcinom, verovatnoća je izražena u procentima, pa se pacijenti odlučuju na preventivne operacije i rekonstrukcije. U aprilu 2013. godine Anđelina Džoli je uradila takvu proceduru i popularisala je u svetu. Moram da priznam da smo takve procedure izvodili još od 2005. godine. Na ovaj zahvat odlučuju se žene koje u porodičnoj anamnezi imaju karcinom dojke, majka, baka, tetka…, kao i one sa jednostranim karcinomom kada žele da odstrane i suprotnu dojku, da bi se moguća pojava karcinoma svela na minimum.

U planu vam je humanitarna kampanja za sledeću godinu, da li nam možete otkriti o čemu je reč?

Moja klinika je za 2020. godinu obezbedila sredstva za 12 žena kojima će biti rekonstruisane dojke. U odabiru pacijenata odlučivaće medicinska indikacija sa izbegavanjem svih faktora rizika da bi operacija bila uspešno izvedena, ali i socijalni status. Kriterijume za izbor pacijenata ćemo objaviti početkom decembra, tako da će javnost biti blagovremeno obaveštena o svemu. Deo toga ćemo otkriti na događaju koji organizujemo početkom oktobra, meseca borbe protiv karcinoma dojka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.