On je, na neki način, moj sin, ne samo simbolično, nego i ovako. Bio je moj brat i sve – kaže glumac Hadži Petar Božović za Danas povodom odlaska Žarka Lauševića. On se prisetio da je u prvoj drami Žarko igrao njegovog sina i da je tada išao da upiše glumu, u stvari, da konkuriše, prenosi Danas.

– Otišao je sa jednom kovertom, koja je bila preporuka za tadašnjeg profesora kod koga sam i ja studirao, Minju Dedića, koju je poznati beogradski reditelj Milo Đukanović dao Žarku da odnese kao preporuku za Akademiju. I Žarko se vratio, rekao je da je položio i vratio je svom reditelju neraspurčenu kovertu, što znači da je nije koristio. To je jedna od prvih odlika koje sam kod njega video, a toliko toga u međuvremenu se desilo. Igrali smo zajedno od „Gorskog vijenca“, preko „Kanjoša Macedonovića“, do, eto, pre dve tri godine, gde mi opet igramo oca i sina u „Herojima Halijarda“. Na neki način, on mi je bio kao neki član porodice, i sve njegove muke bile su na neki način i moje – priča Petar Božović, dodajući da je iz Žarka izašlo mnogo toga vrednog i skrivenog.

– Počev od knjiga koje je napisao, koje nisu samo zanimljive kao neki kriminalistički romani ili ispovest, nego kao vredna književna dela. Malo ljudi zna da je on i slikao. Svako ima nešto lepo da kaže o njemu osim njegovog života, koji je označen tim aktom koji je njega koštao svega i dao mu tu jednu tragičnu notu, a koja je sasvim u suprotnosti sa njegovom prirodom – smatra Božović.

– Sećam se jedanput, baš na tom prokletom mestu, smo bili zajedno Žarko, još jedan naš prijatelj i ja, mnogo godina pre nego što će se sve to desiti. I priđe nam veselo neki dečkić i kaže: „Čika Petre, ja bih nešto da te pitam“. „Izvoli“, kažem „Reci sine šta hoćeš.“ „Puši li se vama k***c kad se tuširate?“. Mi smo stali zapanjeno, a tri magarca preko puta su umirali od smeha. Zažalio sam što nisam Brus Li, ali mi smo to dete pomilovali, dao sam mu pare da kupi sladoled, a Žarku sam rekao: „Moj Žare, vidiš šta te čeka. Bićeš ti na mom mjestu kad te jednog dana sretne ovaj dar od tvojih najbližih, kad budeš poznat kao ja. I to se desilo, eto, na taj način. Prst sudbine je isto važan… I šta da vam kažem… Mislim da se Žarko na neki način odmorio. Što kaže jedan naš zajednički prijatelj iz Amerike, gospodin Mićko Gak, kod koga je on inače stanovao – „Odletao je naš Žarko“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.