Znaju ga i oni koje umetnost inače ne interesuje baš mnogo. Muškarac čija je anonimnost zaštitni znak, smatra se autorom najčuvenijih grafita svih vremena (ne računajući one praistorijske u pećinama, prim.prev): policajci u ljubavnom zagrljaju, maskirani mladić koji umesto molotovljevog koktela baca buket cveća ili devojčica sa crvenim balonom.

Spektakularnim akcijama, kao što je uništavanje svog sopstvenog dela koje je upravo prodato na aukciji za velike pare, Benksi je postao nešto kao Robin Hud sveta umetnosti, duh slobode, istovremeno i kritičar i šaljivdžija.

Radovi širom sveta

Doživeti Benksijev rad, a da to nije na posteru ili na Instagram-nalogu umetnika, nije lak poduhvat. Ulična umetnost je kratkog veka, to je priroda te umetničke forme.

Da bi se stekla predstava o kompletnom opusu tog umetnika, trebalo bi proputovati dobar deo sveta. Prema ekspertima, Benksi je tokom protekle dve decenije bio aktivan ne samo u svom rodnom Bristolu ili obližnjem Londonu, nego u najmanje 20 zemalja.

Na primer, u Vitlejemu, na okupiranoj Zapadnoj obali, gde od 2005. sprejom radi grafite, i gde od 2017. poseduje hotel „Walled Off Hotel“ s „najružnijom pogledom na svetu“ – naime na betonski zid prema Izraelu. Ostavio je traga i u Pojasu Gaze 2015. Ili u uništenom predgrađu Kijeva, gde ratne ruševine koristi za snažne izraze solidarnosti.

U muzeju – „đubre sa poda mog studija“

Ali, lakše nego putovati po svetu je otići na neku Banksijevu izložbu. Kako je umetnikova slava rasla, tim brojniji su pokušaji da se Banksi dovede u muzejske prostore.

Jednu izložbu je Benksi čak i autorizovao – održana je tokom leta u Glazgovu pod naslovom „Cut & Run“ i uglavnom je pokazivala šablone koje umetnik koristi za prskanje sprejom.

„Dok neautorizovane Benksijeve izložbe mogu da deluju kao đubre sa poda mog studija, ‘Cut & Run’ je stvarno đubre sa poda mog studija“, rekao je Benksi.

EPA-EFE/NEIL HALL

Benksi – zvezda za mase

Po toj logici, posetioci neautorizovane izložbe pod nazivom „Misterija Benksija: genijalni um“ mogu da vide „đubre iz studija“. Ali, to ne umanjuje popularnost putujuće izložbe koja obilazi Evropu od 2021. i trenutno se paralelno prikazuje u Stokholmu, u zatvorenom supermarketu u Hanoveru i u nekadašnjem salonu automobila u Kelnu.

Prema rečima organizatora, izložbu je do sada videlo preko dva miliona ljudi. U Kelnu, gde je izložba otvorena 3. novembra, već tokom prvog vikenda planulo je 15.000 ulaznica po ceni od oko dvadesetak evra.

Virdžinija Džin, kustoskinja izložbe, ponosno kaže: „Mnogi posetioci putuju po nekoliko sati da bi videli Benksijevu izložbu“. I to uprkos činjenici da izložba ne pokazuje nijedan Benksijev original.

„Svesno izbegavamo originale i to i ističemo. Naš projekat ne vidimo kao Benksijevu izložbu, već kao omaž tom umetniku“, kaže Džin, Engleskinja koja živi u Berlinu.

Za samo deset dana, tridesetak ljudi, ne samo graditelji štandova i električari, već i šest grafiti-profesionalaca, u praznom prostoru su napravili izložbu. Remek-delo samo po sebi.

Na 400 kvadratnih metara na izložbi u Kelnu, u petnaest prostorija, može da se vidi gotovo 200 radova – grafita, skulptura, videa ili čitavih instalacija.

Među njima su i imitacije Benksijevih najspektakularnijih dela, poput „Slona u sobi“ koje je nekada stajalo usred galerije u Los Anđelesu, u rekonstruisanoj dnevnoj sobi sa izgledom iz 1950-ih, i ukazivalo na siromaštvo i nepravdu u svetu. Na otvaranju u Los Anđelesu, u sobi je bio pravi slon, kao i prava Anđelina Džoli. A možda čak i pravi Benksi…

Jedna prostorija prikazuje studio umetnika, za radnim stolom figura u dukserici sa kapuljačom. To je verovatno kopirano sa autorizovane izložbe u Glazgovu, što znači da bi kod Benksija stvarno moglo tako da izgleda.

Da li Benksi zna?

Ali, šta misli sam Benksi o ovakvim komercijalnim projektima? Da li mu je svejedno? Da li je ogorčen ili jednostavno ne može da protestuje, jer bi u suprotnom rizikovao svoju anonimnost?

Ili: da li je ovakva vrsta Banksijeve izložbe nova šala genijalnog umetnika? Organizatori ne žele to ni da potvrde, ni da opovrgnu. Samo kažu da su kontaktu s menadžmentom brenda „Benksi“.

Deo profita od ulaznica biće prosleđen i Fondaciji Benksi, na primer za finansiranje akcija „MV Louise Michel“: bivša jahta nazvana po francuskoj anarhistkinji duga 30 metara i njena desetočlana posada od 2020. spasavaju ljude koji preko Sredozemnog mora beže u Evropu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.