Elektrotehnička škola “Mija Stanimirović” je još jedna škola u Srbiji, u kojoj je otvoren Mejkers lab Grupe za obrazovanje. U ovom prostoru, deca će imati priliku da realizuju svoje inovativne ideje, prave proizvode i izume, i uz to razvijaju svoju kreativnost.
Ova škola već ima inovativni potencijal kojim može da se pohvali, a Mejkers lab je nadogradnja. O potencijalu i rezultatima koje škola beleži, razgovarali smo sa inovativnim i perspektivnim mladim ljudima, čija su dostigunuća, ideje i proizvodi već nekom pomogli i unapredili zajednicu.
Grupa za obrazovanje (Inicijativa Digitalna Srbija, Nordeus fondacija, Centar za promociju nauke i Dostignuća mladih u Srbiji), nakon 11 otvorenih Mejkers labova, nastavlja svoju misiju podrške obrazovanju, školstvu, nastavnicima i učenicima u Srbiji.
Nikola Ranđelović je učenik Elektrotehničke škole „Mija Stanimirović“ u Nišu, a zajedno sa drugovima iz škole, kreirao je jedan od najnaprednijih i najinovativnijih projekata na koji su ponosni. To je rukavica za prevođenje znakovnog jezika.
Na razvoju ovog proizvoda radila je grupa učenika sa svojim mentorom.
Recite nam nešto o vašem projektu – rukavici za prevođenje znakovnog jezika.
Kao što i samo ime kaže, ona služi za prevođenje znakovnog jezika, ali trenutno prevodi samo slova. Planiramo da je osposobimo za prevođenje celih reči. Do sada nismo imali priliku da nadogradimo tu funkcionalnost, jer nismo imali odgovarajuću opremu za to, pa smo dosta stvari morali da radimo od kuće, kao što je lemljenje, i ostale sitnice. Međutim, sada, otvaranjem Mejkers laba i dobijanjem opreme, moći ćemo to da uradimo lakše.
Prošle godine, projekat je osvojio drugo mesto na takmičenju Galaksija Book. Imali smo priliku da testiramo rukavicu sa Udruženjem za gluve i nagluve iz Niša, i u razgovoru sa njima smo uspeli da zaključimo koje su prednosti i mane naše rukavice, tako da smo napravili plan za dalju nadogradnju.
Kako je nastala ideja o rukavici?
Pre svega je bilo zamišljeno da to bude rukavica za virtuelnu realnost. U virtuelnoj realnosti nismo imali mogućnost i funkcionalnost da pomeramo sve prste, već samo određene. Naša rukavica je trebalo da omogući funkcionalnost svih prstiju, ali smo uz pomoć i sugestiju mentora, razvili drugu namenu rukavice, sa ciljem da nekome pomognemo, i dobili rukavicu koja prevodi znakovni jezik.
Kako tačno funkcioniše rukavica?
Rukavica na sebi ima pet fleks senzora, za detektovanje savijanja prstiju, odnosno za detektovanje pod kojim uglom se nalaze prsti. To funkcioniše preko otpornosti, jer ona uslovno rečeno glumi jedan otpornik, i onda tu otpornost prevodimo u sama slova. Takođe, imamo akcelerometar, odnosno senzor za merenje ugla pod kojim je šaka, i to je jedan od ključnih senzora prema kojim određujemo slova. Jer recimo za dva ista simbola, gestikulacija šake je ista, ali za jedno je usmerena ka pravo, a za drugo ka gore.
Nakon što prevede ta slova, rukavica preko bluetooth modula šalje taj zvuk na mobilne uređaje. Mi imamo aplikaciju, koja na samom kraju procesa, ispisani tekst pretvara u zvuk.
