Naša poznata strip umetnica Jana Adamović jedna je od četiri strip autorke koje su učestvovale u crtanju stripa “Dosta je sa ćutanjem”, inspirisan pričama interseks osoba, koji će biti predstavljen na predstojećem Sajmu knjiga 25. oktobra u 16h na štandu Francuske. Ovo je prvo izdanje ove vrste u Srbiji, čiji je inicijator udruženje XY spektrum – Organizacija za polno i rodno varijantne osobe, a donosi nam četiri autentične, samostalne priče i umetnička dela sa ključnim porukama i informacijama suptilno utkanim u tkivo stripa – kadrove, table i dijaloge.
Sa Janom smo razgovarali o tome kako je nastalo ovo izdanje i kakav je njen utisak o čitavom procesu.
Na stripu ste radili sa koscenaristima Kristianom Ranđelovićem i Pavlom Zelićem. Kao neko ko ima iskustva na oba polja – i kao kompletna autorka i kao autorka crteža na tuđe scenarije – kako ste doživeli ovaj kreativni proces od prve ideje do realizacije?
Proces je bio veoma intenzivan što zbog zahtevnih rokova, što zbog kompleksne teme. Trebalo je naći dobru ravnotežu kako predstaviti tešku poziciju u kojoj se nalaze junaci priče, a da ona ne deluje neverovatna i neubedljiva čitaocima, nego da se prepoznaju i povežu sa likovima. Kristian i Pavle bili su otvoreni za moje sugestije, što je redak kvalitet među scenaristima. Na kraju smo svi bili oduševljeni rezultatom, i nadam se da će publika to prepoznati.
Koliko ste ranije bili upoznati sa životima interseks osoba i koliko vam je u tom smislu rad sa Kristianom na stripu pomogao da sagledate ovu temu na kompleksniji i temeljniji način?
I pre rada na ovom stripu znala sam da postoje osobe sa interseks varijetetima, ali uopšte nisam bila upućena u kompleksnost problema sa kojima se sučavaju. Tokom rada, čitajući literaturu koju je s nama podelio Kristian, mnogo sam toga saznala. Mislim da je ovaj strip album dobar početak ka rasvetljavanju teme, ali zapravo smo tek zagrebali površinu problema.
Da li ste se – kao čitateljka i neko ko se profesionalno bavi ovom umetnošću – ranije susretali sa ovakvim ili sličnim temama u stripu?
Mene kao umetnicu zanimaju društveno angažovane teme, tako da se jesam susretala sa stripovima koji se njima bave ili imaju likove iz socijalno ugroženih grupa, ali nisam dosad naišla na strip koji se bavi baš temom interseks osoba.
Na koji način ste razmišljali o vizuelnim rešenjima koja ćete primeniti, poput na pr. različitih kolorita u uvodnom delu stripa, ili kasnije karakterizacije junaka kroz njihove spoljašnje karakteristike?
S obzirom da priča koju sam ja crtala prati dve paralelne radnje, život dva roditeljska para sa istim problemom i suprotnim rešenjima, od početka sam razmišljala kako da vizuelno razdvojim te dve linije naracije. Boja se nametnula kao najlogičnije rešenje: svaka priča ima svoju paletu boja, a na mestima gde se priče prepliću i boje se mešaju.
Kako je, po vašem mišljenju, najbolje pristupiti temi koja je u svojoj biti angažovana, ali tako da njen angažovani karakter dobije umetničku slojevitost i životnost, konkretno u ovom slučaju?
Kao što sam već pomenula, kao umetnicu veoma me zanimaju angažovane teme, i trudim se da pratim šta se na tom planu dešava. Glavna pouka koju sam mogla izvući iz angažovanih stripova, filmova i članaka je da likove treba predstavljati što pristupačnijim, što “normalnijim”, bez karikiranja i fetišizacije, jer se onda šalje suprotna poruka. To je upravo bio i moj cilj, radeći na stripu. Nadam se da sam u tome uspela.
Nedavno ste pokrenuli i Udruženje Stripotetke, čije su članice upravo radile i na ovom stripu. Možete li nam reći malo više o ideji koja stoji iza pokretanja udruženja i planovima za naredni period?
Udruženje Stripotetke nastalo je sa ciljem da podigne vidljivost ženskog i autorskog strip-stvaralaštva na domaćoj sceni. Primetile smo da naša scena obiluje zanimljivim inostranim izdanjima i u tom smislu prati savremene tokove. Autorski strip je, međutim, poprilično zapostavljen, a i kad ga ima bavi se jednim te istim temama. Takođe, autorke su i dalje slabo vidljive, retko predstavljaju hedlajnere na festivalima stripa na kojima pretežno vlada “locker-room” atmosfera. Mi želimo to da se to promeni, da podstaknemo mlade autorke i autore da stvaraju svoje stripove.
Pored stripa “Dosta je sa ćutanjem” radile smo i na antologiji kratkog stripa “Kod kuće” koja je okupila jedanaest domaćih autorki. Prva promocija ovog izdanja održaće se u sklopu Nova festivala u Pančevu, 14. oktobra u 16h, u galeriji Milorada Bate Mihailovića, praćena i izložbom tabli iz antologije. Drugo druženje očekuje nas na Sajmu knjiga, na štandu Francuske, 24. oktobra u 16h. Tako da smo zaista presrećne da naše malo udruženje započinje svoj angažman ne sa jednim, već s dva izuzetna stripa.
