Alon Ohel je mladić srpskog porekla, koji je nestao posle Hamasovog napada na festival Supernova na jugu Izraela. Ubrzo se, prema tvrdnjama izraelske ambasade, saznalo da je mladić otet.

Iako njegovo ime i prezime ne zvuči kao srpsko, deda Alona Ohela je bio Novosađanin. Bio je Jevrejin iz ovog grada, u kojem se jevrejska zajednica razvijala godinama, o čemu svedoče prva sinagoga na ovim prostorima, i rano osnivanje škola. Ipak, kada je 1941. godine izbio rat – a pošto su od 61.000 stanovnika ovog grada, 4.000 bili Jevreji – nastupaju najteže godine za ovaj narod.

U aprilu, snage Osovine okupirale su Novi Sad, a antisemitizam i napadi su postali svakodnevica sa kojom je jevrejski narod živeo. Iako su novcem pokušavali da se spase od napada, nije im uspevalo, stvari su se jako brzo menjale. Jevreji su odvođeni pod izgovorom da idu na „privremene razgovore“, ali su u stvari deportovani u nacističke logore, ili na front, gde su masovno umirali.

Kao i mnogi u to vreme, deda Alona Ohela je pokušavao da pobegne od ove nesreće. I uspeo je da se spasi, prebegao je na teritoriju koja će sedam godina kasnije postati Izrael, gde se doselilo dosta Jevreja i zasnovalo svoje porodice.

Kraj rata je dočekalo svega 300 novosadskih Jevreja u svom gradu. Mesecima i godinama posle rata, u Novi Sad su se vaćale stotine njih, uglavnom sa svojim novim porodicama, ali neki su zauvek ostali.

Jedna od ovih porodica koja je svoj život nastavila u Izraelu, bila je upravo porodica Ohel, koja je živela mirno, sve do Hamasovog napada, kada je unuk jednog Novosađanina kidnapovan.

„Kindnapovali su ga Hamasovi teroristi, a Srbija je postala 42. država čiji su građani kidnapovani od početka rata Izraela i Hamasa“, napisala je izraelska ambasada u objavi na X-u.

Majka Alona Ohela rekla je danas da su njen sin i njegovi prijatelji stigli na festival neposredno pre Hamasovog napada, i da su, kada su začuli eksplozije i pucnjeve ušli u auto i krenuli u potragu za zaklonom.

„Uspeli su da pronađu sklonište, ali su teroristi saznali gde se kriju i bacili nekoliko granata kako bi ih ubili. Pokušali su da izbace granate, i uspeli su sve osim jedne, koja je eksplodirala. Potom su njega odveli, a dvojicu njegovih prijatelja ubili“, rekla je Idit Ohel.

Dodala je da su kada je napad počeo posetioci festivala „nisu znali da je u pitanju teroristički napad, već da su mislili da je u pitanju samo raketiranje.“

Kako tvrdi Idit Ohel, dva mladića su ubijena, a jedan, čija je ruka bila povređena i kojeg su tek posle šest sati odveli u bolnicu, ispričao je sve šta se dogodilo.

„Prošlo je dosta vremena od trenutka kada se to desilo do momenta kada smo sve saznali. Nemamo nikakve informacije o sinu još uvek. Sumnjamo da je odveden u podzemne tunele. U srcu znam da je dobro, molim se i nadam da će Srbija i Izrael uspeti da ga vrate živog i zdravog.“

Oleh kaže da se u Izraelu ljudi bore da pronađu mir i razumevanje, ali i način kako da se obnovi zemlja.

„Pola sela je ubijeno ili kidnapovano. Nadam se da će se fizički rat dve armije ubrzo završiti i da neće eskalirati u nešto veće, da se neće preliti u druge zemlje.“

Za sada je poznato da je među zarobljenim ljudima koje Hamas drži i jedan istoričar Holokausta, Aleks Dansig (75), autor knjige o poljskoj jevrejskoj zajednici i ubijanju Jevreja tokom Drugog svetskog rata.

Jedan od vodiča iz Jerusalima ispričao je novinarima Gardijana da je Dansig toliko poznat, i priznat, posebno u Poljskoj, gde „svi vodiči prilikom pokazivanja jevrejskih spomenika i ostataka nacističkih logora koriste samo njegove knjige“.

Oteto je i nekoliko Jevreja koji su preživeli Drugi svetski rat i doselili se u Izrael.

Ipak, ovi ljudi imaju veze i sa drugim zemljama i nisu nužno Jevreji.

Oteto je dosta mladih ljudi sa festivala Supernova, kao što su Mia Šem, devojka francusko-izraelskog porekla, kao i Šani Louk nemačko-izraelski student iz Berlina.

Mnogi su prosto odvedeni iz kibuca u kojima žive sa svojim porodicama. Tako i Čileanka Loren Graković, njen suprug, Španac, Ivan Iljaramendi, i porodica Kuper.

Specifično je i to da je oteto više mirovnih i antiratnih aktivista. Vivijan Silver, rođena u Kanadi, koja živi u Izraelu i već dugo se zalaže za mir između Izraela i Palestinaca, ili Ada Sagi (75) koja je preživela Holokaust, došla iz Poljske, postala profesorka arapskog jezika, i posvetila se regionalnoj mirovnoj kampanji.

I ona je oteta.

Njen unuk je rekao „kidnapovali su 80 ljudi iz našeg kibuca, i ne znam da li je to slučajno, ali svi su oni zapravo mirovni aktivisti“.

Pretpostavlja se da je u Gazi trenutno nešto više od 200 talaca, ali, postoje i porodice čiji su članovi nestali, i koje sumnjaju da su i oni oteti. Ipak, uprkos snimcima koji postoje, ili glasinama koje kruže o njihovim voljenim članovima porodice, ili čak grupama u kojima se na društvenim mrežama priča o nestalima, identiteti većine otetih ljudi su još uvek nepoznati.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.