Mnogobrojne studije jasno pokazuju da prekomerna težina i gojaznost imaju veliki uticaj na povećanje učestalosti oboljenja, smanjenje životnog doba usled povećanja stope prevremene smrtnosti i smanjenje produktivnosti populacije što sve zajedno vrlo negativno utiče na zdravlje populacije i ekonomiju društva. Prekomerna težina i gojaznost se definišu kroz povećani indeks telesne mase (BMI) preko 25kg/m2 za povećanu težinu, što se smatra medicinskim stanjem, odnosno 30 kg/m2 za gojaznost, u kom slučaju se klasifikuje kao bolest. Prekomerna težina i gojaznost su jedan od najvećih rizičnih faktora za pojavu kardiovaskularnih bolesti, pre svega moždanih i srčanih udara, dijabetesa, 13 vrsta kancera, kao i nekih mišićno-koštanih poremećaja, a studija iz 2016. povezuje gojaznost sa čak preko 200 zdravstvenih komplikacija. Upravo ova oboljenja su među glavnim uzročnicima smrtnosti u Srbiji. Dečja gojaznost je isto tako povezana sa povećanim rizikom od prevremene smrtnosti i invaliditeta u punoletnom dobu.

Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) gojaznost je na globalnom nivou povećana tri puta od 1975. godine, a većina svetske populacije živi u zemljama gde ova bolest ubija više ljudi nego neuhranjenost. Svetska federacija za gojaznost (WFO) procenjuje da je preko 2,6 milijardi ljudi u svetu u 2020. godini imalo prekomernu težinu ili je bilo gojazno.

Prema procenama WHO za 2022, gojaznost je samo u Evropi bila odgovorna za smrtni ishod oko 1,2 miliona slučajeva što je nešto više od 13% od ukupne stope smrtnosti u Evropi. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da prekomerna težina smanjuje životni vek populacije za 2,7 godina u proseku i potroši oko 8,4% državnog zdravstvenog budžeta u razvijenim OECD zemljama.

OECD procenjuje da je prekomerna težina odgovorna za pojavu oko 60% svih novih slučajeva dijabetesa, a takođe za pojavu kardiovaskularnih bolesti (18%), demencije (11%) i kancera (8%). Isto tako, prema WHO, gojaznost je odgovorna čak za 70% troškova koje dijabetes stvara u društvu.

Na osnovu poslednje zdravstvene ankete sprovedene u Srbiji, 57% populacije preko 15 godina ima prekomernu težinu, od čega je 36% sa povećanom težinom, dok je oko 21% gojazno. Naša zemlja u pogledu gojaznosti spada u veoma rizične zemlje, a predviđanja WFO su da će do 2035. Srbija imati 34% gojazne populacije među odraslim osobama, dok je godišnja stopa gojaznosti kod dece procenjena na 5,2%.

Osim očiglednih i značajnih efekata gojaznosti na oboljenja koja utiču direktno na smrtne ishode, gojaznost značajno umanjuje psihofizičke sposobnosti, što utiče na smanjenu produktivnost i mogućnost ostvarivanja zarade, a istovremeno utiče i na povećanje troškova lečenja koji uglavnom dolaze iz državnog budžeta ili budžeta domaćinstva. Gojazne osobe češće odsustvuju sa posla i imaju slabiju produktivnost na poslu, što na kraju može da dovede do nezaposlenosti i ranog penzionisanja. Svi ovi faktori zajedno negativno utiču na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), i šire, na ekonomiju našeg društva. Svetska federacija za gojaznost je procenila da su na globalnom nivou prekomerna težina i gojaznost koštale društvo 2,4% od svetskog BDP-a u 2020, a ukoliko se ovaj trend nastavi do 2035. ovaj procenat će ići čak do 2,9%. Ovaj efekat se može porediti sa negativnim ekonomskim efektom COVID-a 19 koji je prema procenama Svetske banke uslovio pad svetskog BDP-a za 3% u 2020. Jasno je da se štetni uticaj prekomerne težine i gojaznosti osim na zdravlje populacije reflektuje na veliko povećanje troškova lečenja i ostalih ekonomskih gubitaka.

U zdravstvenim ekonomskim evaluacijama, u troškove prouzrokovane bolestima uključujemo direktne zdravstvene troškove lečenja koji se u Srbiji finansiraju uglavnom iz državnog budžeta ili budžeta domaćinstva i indirektne troškove koji nastaju usled izgubljene produktivnosti naše populacije. U našim analizama mi nismo uključili troškove negovanja bolesne osobe i patnje bolesnika, kao i oportunističke troškove, tj. gubitke usled propuštene prilike koje je pojedinac, domaćinstvo, privatna kompanija ili država mogla imati u slučaju da je bolest sprečena, a da su ekonomski troškovi bolesti uloženi u neki drugi cilj koji bi doneo monetarnu ili nemonetarnu korist.

Ekonomski efekti prekomerne težine i gojaznosti u Srbiji u 2020. koji uključuju direktne i indirektne troškove su 1,88 milijardi USD što je 215 USD po stanovniku Srbije ili čak oko 3,7% od BDP-a. Od toga 304 miliona USD su direktni zdravstveni troškovi što je 16,5% od totalnog ekonomskog troška u 2020. Ako se trend gojaznosti u Srbiji nastavi, procene su da će troškovi ove bolesti u Srbiji porasti na skoro tri milijarde USD u 2030. što je čak 3,9% od BDP-a, a opterećenje na zdravstveni budžet će skočiti sa 304 miliona u 2020. na 409 miliona USD u 2030. godini (Grafikon 1).

Na osnovu ekonomskog modela Svetske federacije za gojaznost procenjeno je da bi smanjenje gojaznosti za 5% na godišnjem nivou sprečilo ekonomski gubitak Srbije u ukupnom iznosu od 133 miliona USD, a od te sume čak 21,6 miliona USD bi se uštedelo iz budžeta zdravstva. Isti model, pod pretpostavkom sadašnjeg trenda rasta gojaznosti predviđa da ukoliko bismo smanjili pojavu gojaznosti u Srbiji za 5% u 2030. godini, BDP bi uštedeo 191 miliona USD u 2030. godini, a budžet zdravstva bi bio veći za više od 26,2 miliona USD.

Podaci pokazuju da je negativni ekonomski uticaj prekomerne težine i gojaznosti u Srbiji na BDP-a (3,7%) veći u poređenju sa prosekom evropskog regiona (2,3%), prosekom zemalja sa istim nivoom dohotka u svetu (2%) kao i većinom zemalja u našem regionu (Grafikon 2), što ukazuje na to da je potrebno pre svega prepoznati ovu bolest i zdravstvene i ekonomske efekte koje ona ima na društvo, kao i pojačati rad na svesti društva i pojedinaca, prevenciji, kontroli i uspešnom lečenju.

Grafikon 2. Ukupni ekonomski troškovi kao deo BDP-a usled prekomerne težine i gojaznosti, 2020.Izvor: Svetski Atlas Gojaznosti, 2019.

 

U kontekstu pripremljenosti sistema za borbu protiv gojaznosti Srbija zauzima solidno 60. mesto u svetu, ali ima veoma loš pretposlednji rezultat u odnosu na EU i naše susede.

Kako bi ubrzala plan za zaustavljanje i kontrolu gojaznosti, WHO je razvila okvirni plan koji treba da vodi države članice WHO u sprovođenju mera za prevenciju, kontrolu i unapređivanje zdravstvenog menadžmenta sa fokusom na primarni nivo zdravstvene zaštite kao prvi kontakt za sprovođenje preventivnih mera za sprečavanje gojaznosti, kao i njeno lečenje. Ministarstvo zdravlja donelo je prošle godine Nacionalni vodič za lečenje gojaznosti koji je pre svega namenjen primarnom nivou zdravstvene zaštite, a čija bi ozbiljnija primena u praksi svakako značajno unapredila stanje u ovoj oblasti. Koncept koji je razvila WHO promoviše holistički, multidisciplinarni i multisektorski pristup koji uključuje celo društvo u borbi protiv gojaznosti. Mere za smanjenje prekomerne težine i gojaznosti sa stanovišta pojedinca, domaćinstva i državnog sektora kreću se od promocije zdravog života i ishrane, uvođenja kontrolnih i preventivnih mera u obdaništa, škole i preduzeća, posebno na nivou primarne zdravstvene zaštite.

Značajna vrednost zdravstveno-ekonomskih analiza je upravo njihov uticaj na odluke o raspodeli ograničenih finansijskih sredstava iz državnog budžeta oko izbora kombinovanih strategija i efektivnih intervencija za uspešno sprečavanje i lečenje gojaznosti. Samo efikasna kombinacija promocije, preventive i lečenja može doneti dobre rezultate u borbi protiv gojaznosti. Gojaznost je moguće sprečiti a analiza OECD-a je pokazala da na 1 USD uložen u prevenciju gojaznosti, društvu se vraća 5,6 USD u ekonomskim benefitima. Ovu mogućnost Srbija ne bi trebalo da propusti kako bi sačuvala svoje ljudske potencijale i ekonomiju u veoma izazovnim i dinamičnim ekonomskim uslovima u kojima se nalazimo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.