Šesta međunarodna manifestacija i kongres “Održiva arhitektura – energetska efikasnost” održaće se od 6. do 8. oktobra 2023. u Jugoslovenskoj kinoteci, i ugostiće deset eminentnih gostiju iz sveta i naše zemlje.  Oni će učestvovati u programu koji čine predavanja, izložbe, radionice namenjene mladim arhitektima i studentima, a sve to imajući u vidu goruća pitanja energetske efikasnosti i održivosti, koja nadilaze užestručni značaj.

O svemu ovome razgovaramo sa Vladimirom Lovrićem, arhitektom i predsednikom organizacionog odbora predstojećeg Kongresa.

U vremenu pandemije koje je za nama, dosta se i u široj javnosti govorilo upravo o temama koje pokreće kongres “Održiva arhitektura – energetska efikasnost”, odnosno konkurs “Mikro Eko kuća”. Da li je taj trend zadržan i danas i koliko se odražava na globalnu arhitektonsku zajednicu?

Vreme pandemije korona virusom otvorilo je niz pitanja, o tokovima razvoja ljudske civilizacije na planeti zemlji i potrebe da se korenito promeni stav i odnos prema prirodi i životu u opšte. To nameće odbacivanje eko motivisanih ekscesa 20. i 21. veka, u korist održivih, socijalnih odgovornih i ekoloških integrisanih postupaka, što u suštini podrazumeva da čovečanstvo ima primarnu misiju, da se od ego-centričnog okrene ka eko-centričnom.

Savremeni trenutak uslovljen pandemijom korona virusa povećao je interesovanje za boravak u prirodi i otvorio mogućnost da se na kreativan način utiče i unapredi pristup zelenim tehnologijama kroz projektovanje i gradnju ekoloških, održivih i energetski efikasnih kuća pospeši ukupna industrija montažnih i prefabrikovanih kuća u regionu, kao jednog od modela održive gradnje u budućnosti.

U tom smislu je pokrenut i međunarodni arhitektonski konkurs “Mikro Eko Kuća” namenjen mladim arhitektima, dizajnerima, pejzažnim arhitektima i primenjenim umetnicima i studentima fakulteta iz navedenih oblasti. Koncept mikro kuće predstavlja jedinstvene arhaične objekte locirane u prirodi, koji su teorijski bazirani na ideji o ekološki minimalističkoj kući, čiji je fokus na njenim funckionalnim formalnim, oblikovnim aspektima, ali i na socijalnim pitanjima. Ona predstavlja mogući odgovor na pitanje o egzistencijalnom minimumu za život.

 

Koje su posebno značajne teme, predavanja, odnosno gosti u fokusu ovogodišnjeg Kongresa?

Ono što suštinski definiše svaki kongres u svakom slučaju je izbor predavača i moderatora radionica. Iskustvo biranja predavača je izuzetno važno i potvrđuje da gotovo u svim zemljama sveta postoje arhitekti posvećeni održivom, ekološkom, energetski efikasnom projektovanju zgrada. Ove godine u goste nam dolaze Amrita Mahindroo iz Engleske, Marshall Blecher iz Danske, naša Eva Vaništa Lazarević, Neno Kezić iz Hrvatske, Natasha Deliyianni & Yiorgos Spiridonos iz Grčke, Dominik Philipp iz Austrije, Saša Čvoro iz Republike Srpske, Mabel Miranda iz Perua, Henrique Marques & Rui Dinis iz Portugala i Stefano Pujatti iz Italije.

Sa iskustvom od nekoliko godina u organizaciji ovog događaja, kakve reakcije dobijate od struke odnosno studenata i mladih arhitekata? Šta je ovim ciljanim grupama ponudio Kongres i u kojim njegovim segmentima su se najviše pronašli/e?

Ono što izaziva posebnu fascinaciju kod svih prisutnih jeste da predavači pored savremene argumentacije u primeni savremenih tehnologija, materijala i korišćenja obnovljivih izvora energije, posvećuju veliku pažnju primeni tradicionalnih sistema građenja i izbor klasičnih materijala za gradnju objekata. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je veliki broj prisutnih mladih arhitekata i na kongresu i na radionicama, ostvario kontakt sa eminentnim arhitektima – predavačima, koji su im pomogli da dobiju stipendije na prestižnim arhitektonskim fakultetima u Evropi ili su ih primili na praksu ili rad u svojim biroima.

 

U razgovorima o energijskoj efikasnosti i održivosti, nezaobilazno je i istorijski najzastupljenije pitanje solarne energije i solarnih panela, koje je i vama dugo bilo u fokusu. Koji su to elementi energetske efikasnosti i održivosti o kojima se možda ne govori dovoljno a imaju nemerljiv značaj iz ugla gledanja arhitektonske struke?

Činjenica je da arhitektura danas, više nego ikada, mora da odgovori na mnoga pitanja koja se odnose na održivost i energetsku efikasnost zgrada uz nezaobilazan zadatak korišćenja solarne energije.

U takvom načinu gledanja na savremenu arhitekturu, odgovori se pokušavaju dati kroz različite parametre, koeficijente ili primenu savremenih materijala i tehnologija, zanemarujući pri tome kompleksnost arhitektonskog stvaralaštva. Nažalost, sve više se zanemaruju neki suštinski elementi arhitektonskog stvaralaštva, kao što je organizacija unutrašnjeg prostora i orijentacije njegovih prostornih celina prema stranama sveta.

Organizacija unutrašnjeg prostora, uprkos često unapred zadanim matricama, jeste projekcija i mog načina gledanja na proces projektovanja karakterističnog za projekte pasivnih solarnih kuća, izražene konceptom otvorenih vizura i integracije spoljnog i unutrašnjeg prostora. Ta vrsta uzajamne korespodencije otvorenog i zatvorenog prostora i njihovog prožimanja smatram prirodnim odnosom, koji definiše odnos i transparentnost Zemlje kao prirodnog staništa prema kosmičkom prostranstvu.

 

Kada govorimo o solarnoj energiji, koja su značajna dostignuća na ovom polju tokom decenija – koliko se sama tehnologija menja i unapređuje?

Nikola Tesla je tačno pre 100 godina predvideo neslućene mogućnosti razvoja solarne tehnike, kada je u jednom intervjuu rekao: “Celokupna energija – talasi okeana, tok reka, vetar, kiša, grad, sneg – sve su to proizvodi sunca. Mi čak upotrebljavamo flaširanu sunčevu energiju u obliku uglja i nafte.“

Postoji više načina da se pomoću sunčeve energije proizvede električna. Kao što je istakao Tesla, hidroelektrična energija, energija vetrogeneratora, zatim energija dobijena iz termoeletričnih centrala koje koriste biljne otpatke, biogas i drugo, porekla su od sunca. Biljke u stvari, predstavljaju gotovo idealne prijemnike sunčeve energije, prijemnike koji je ne samo zahvataju nego i skladište.

Razvoj  korišćenja sunčeve energije, na sve moguće načine, koje je anticipirao i Tesla, čini i činiće – energiju budućnosti.

Gde je arhitektonska struka globalno po pitanju implementacije načela održive arhitekture i energetske efikasnosti?

Našu arhitektonsku scenu, kao i evropsku, ali i globalnu svetsku, karakteriše nesmanjen razvoj i rast gradova i njihov značaj za zdravlje ljudi, kao i činjenica da se i na globalnom nivou za zadovoljenje potreba njihovog funkcionisanja nekontrolisano troše velike količine konvencionalnih izvora energije. Pri tome se kroz prljave energetske i tehnološke procese u atmosferu emitiju, nesmanjenim tempom, ogromne količine CO2, što je rezultiralo zagađenjem životne sredine i globalnim klimatskim promenama sa nesagledivim štetnim uticajem na floru i faunu. A sada, direktno i indirektno, i na opstanak čoveka na planeti.

Verujem da ćemo kroz zajedničku, ovog puta obavezno ekološku orijentaciju i edukaciju, graditi ekološke, karbonski neutralne, čovekomerne zgrade i stvarati održive gradove budućnosti – gradove za ljude. U tom smislu implementacija načela održive arhitekture i povećanja energetske efikasnosti u svim aspektima dobija na značaju.

 

Intervju radio Nikola Marković

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.