Ljudima koji imaju negativne misli i iskustva ponekad je bolje da ih potisnu nego da se otvore, prema istraživanju koje su sproveli naučnici Univerziteta Kembridž, prenosi N1.
Tim je rekao da bi njihovo istraživanje moglo da opovrgne „uvreženo mišljenje“ da je ‘gurnuti stvari pod tepih’ i nastaviti dalje „loše za naše mentalno zdravlje“.
Naučnici su radili sa 120 dobrovoljaca iz 16 zemalja na inhibitornoj kontroli, obuzdavanju misli koje izazivaju anksioznost, pre nego što su objavili ishod u časopisu Science Advances.
„Nakon obuke, kako odmah, tako i nakon tri meseca, učesnici istraživanja izvestili su da su potisnuti događaji bili manje živi i manje strašni“, napisao je tim, čak do te mere da su volonteri s posttraumatskim stresom primetili poboljšanja u svom mentalnom zdravlju.
„Svima nam je poznata Freudova ideja da ako potisnemo svojs osećanja ili misli, te misli ostaju u našoj nesvesti, utičući pogubno na naše ponašanje i dobrobit“, rekao je Michael Anderson, profesor s Kembridža.
Mnoge od poznatih ideja Sigmunda Frojda o psihoanalizi dovedene su u pitanje ili odbačene tokom poslednjih decenija.
Ali za razliku od nekih od tih odbačenih koncepata, poput načina na koji seksualna represija i takozvani Edipov kompleks utiču na naše svakodnevne radnje, ideja da je bolje suočiti se s problematičnim iskustvima nego ih zakopati postala je opšteprihvaćena.
Ali i to bi mišljenje moglo da bude pokopano.
„Uopšteno, ljudi s lošijim simptomima mentalnog zdravlja na početku studije imali su veća poboljšanja nakon treninga potiskivanja negativnih misli, ali samo ako su potisnuli svoje strahove“, rekao je tim s Kembridža što je otkriće za koje tvrde da je „jednako u suprotnosti s idejom da je potiskivanje neprilagođeni proces suočavanja.“
Tim s Kembridža došao je do sličnih zaključaka u studiji iz 2014. objavljenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences.
Najnovije ispitivanje tog pitanja usledilo je, rekli su, jer su pandemija kovida i karantina doprinele porastu problema s mentalnim zdravljem.
U oktobar 2021. naučnici sa Univerziteta Kvinsledn i Vašington rekli su da je u 2020. bilo „dodatnih 53 miliona slučajeva velikih depresivnih poremećaja i 76 miliona slučajeva anksioznih poremećaja“, što je povećanje od više od 25 odsto i to „zbog pandemije“.
