Tumor se sve češće utvrđuje kod mladih ljudi – ali to nije nužno loša vest. To znači da se više ljudi pregleda na vreme. Evo kakve su preporuke lekara, piše DW.

Godišnje oko deset miliona ljudi na svetu umre od karcinoma, a beleži se oko dvadeset miliona novoobolelih. Međunarodna agencija za istraživanje o tumorima računa da će te crne brojke do 2040. godine biti za 50 odsto veće.

Vodeći ubica među tumorima je rak pluća (1,76 miliona mrtvih godišnje), od kojeg oboljevaju mahom muškarci. Kod žena je to rak dojke koji odnese preko šesto hiljada života godišnje.

Nova studija iz Sjedinjenih Država pokazuje da se rak sve češće utvrđuje kod mlađih ljudi u njihovim tridesetim godinama.

Istraživači su pogledali datoteke Nacionalnog instituta za kancer između 2010. i 2019. godine u kojem su podaci oko pola miliona pacijenata kod kojih je tumor otkriven u ranoj fazi, a oni su mlađi od pedesete godine.

Posebno raste broj mladih žena kod kojih se rano otkriva opaka bolest – njih je za 4,35 odsto više (ukupno blizu 36.000 slučajeva). Daleko najčešće je u pitanju rak dojke, slede tumor štitne žlezde i debelog creva.

Sve bolje dijagnoze

Fenomen nije poznat samo u SAD. Prošle godine je jedno ispitivanje u 44 države našlo da se tumori sve češće otkrivaju u ranoj fazi kod mlađih ljudi. To se posebno odnosi na 14 tipova tumora, od kojih mnogi pogađaju sistem za varenje.

Naučnici veruju da se toliki broj dijagnoza može zahvaliti sve boljim testovima za rano prepoznavanje raka i činjenici da ljudi sve mlađi odlaze na pregled.

Sve više dijagnoza kod mladih tako uopšte nisu loša vest, naprotiv – mnogi se uspešno izleče baš jer je rak rano uočen.

Tome je doprinela i bolja upoznatost pacijenata. Recimo, sve više žena zna da obrati pažnju na čvoriće u dojkama ili promene na koži. Tu su i mamografi ili skrining grlića materice koji se obavljaju u određenim godinama.

Postoje opšte preporuke kada šta prekontrolisati, ali pažnja: naravno da to zavisi i od ličnog zdravstvenog stanja, istorije bolesti u porodici i procene lekara.

Rak dojke: Od 30. godine bi žene trebalo redovno da idu na pregled grudi i pazuha, gde se prostim pipanjem mogu primetiti tvrdi delovi i uvećani limfni čvorovi. Žene mogu da nauče da to rade i same.

Ali, organizacija Nemačka pomoć pri raku navodi da to nije dovoljno – i da od 40. godine treba razmotriti mamografski pregled. Svetska zdravstvena organizacija to preporučuje tek od 50. godine života.

Za žene sa genetskom predispozicijom za rak dojke se pak specijalistički pregledi preporučuju od 25. godine života.

Rak grlića materice: Žene bi trebalo da počnu sa redovnim skriningom već od 21. godine života. Preporučuju se Papa test na svake tri godine, te testiranje na humane papiloma viruse na svakih pet godina.

Rak pluća: Za sada nema preporučene metode skrininga kod osoba bez simptoma i uvećanog rizika. U ranoj fazi karcinom pluća obično ne uzrokuje probleme. Kasnije, na njega mogu uputiti kašalj, gubitak telesne mase, teškoće u disanju ili bolovi u grudima.

Mali tumori se skoro uvek otkrivaju slučajno, recimo pri rendgenskom snimanju grudnog koša. Kod strastvenih pušača ili pri drugim faktorima rizika može se razmotriti godišnja tomografija.

Rak debelog creva: Starijima od 50 godina se preporučuju preventivni pregledi. Oni se izvode kolonoskopijom, recimo na svakih deset godina, i testiranjem stolice na krv (na godinu do tri godine).

Rak želuca: Nema opštih preporuka za preventivne preglede ukoliko nema rizičnih faktora. Rani tumor želuca često nema simptome. U slučaju sumnji, može se sprovesti endoskopija.

Rak kože: Nema preporučene starosne granice, ali su redovni pregledi kože veoma važni i kod mladih. Od 35 godine se preporučuje detaljan pregled cele kože od strane dermatologa na svake dve godine. Ne škodi ako ljudi to rade i sami.

Rak prostate: Nakon 45. godine se muškarcima preporučuju godišnji pregledi rektalnim opipavanjem. Od 50. godine sa lekarom valja odlučiti o preventivnim pregledima.

Zašto se sa nekim pregledima čeka?

Iako se tumor sve više otkriva i kod mladih, zdravstveni sistemi i dalje neke preglede preporučuju tek u poodmakloj starosti. Takve preporuke nastaju na osnovu statistika kada se od čega najčešće oboljeva.

Recimo, rizik od raka debelog creva dramatično raste tek od 50. godine života.

Često se smatra da troškovi preventivnog pregleda cele mlađe populacije ne opravdavaju korist tih pregleda. Nema svuda neograničenih resursa.

Ali, tumor ponekad ne čeka da čovek zađe u statistički „prihvatljive“ godine. Naposletku, svako mora sam da odluči na koji će besplatni pregled da ode, a koji će, ako treba, platiti iz svog džepa jer nije predviđen za njegov uzrast.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.