Brazilski predsednik Lula da Silva izjavio je da će blok BRIKS zadržati taj akronim kao svoj naziv, pošto „previše dobro zvuči“’ da bi ga menjali, čak i nakon što druge zemlje postanu članice, pored Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.

Tokom samita u južnoafričkom gradu Johanesburgu, 15. po redu, zemlje članice grupe BRIKS odlučile su da u savez pozovu Egipat, Saudijsku Arabiju, Iran, Egipat, Argentinu i Ujedinjene Arapske Emirate, prenosi N1.

Komentarišući proširenje grupacije, prof. dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka ocenila je da će ekonomska snaga BRIKS izuzetno porasti, najviše zahvaljujući činjenici da platformi pristupaju tri velike zalivske monarhije.

BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika)

„Ime će ostati, prelepo je. Dete je odraslo i ne želi da menja ime“, rekao je Lula tokom samita, precizirajući da će nove članice biti primljene na osnovu geopolitičkog značaja, a ne ideologije njihovih vlada.

Naziv za platformu oko koje su se prvobitno okupili Brazil, Rusija, Indija i Kina prvi je 2001. godine upotrebio ekonomista iz čuvene investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil, a tvorac akronima BRIK od početnih slova četiri države je njegov kolega koji je izradio izveštaj o stranim ulaganjima – Rupa Purušotaman.

Treba naglasiti da BRIKS nije međunarodna organizacija već platforma za saradnju i razmenu, po čemu je slična G7, grupi najrazvijenijih zemalja. Nastao je da bi se pronašli načini za reformu međunarodnih finansijskih institucija kao što su MMF i Svetska banka, da bi se stvorio „jači glas i bolje zastupanje“ ekonomija u razvoju.

Prvi neformalni skup grupe zemalja organizovan je 2002. godine na godišnjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Delovanje ove grupe zemalja je bilo konsultativno sve do sastanka koji je održan 15. maja 2008. godine u ruskom gradu Jekaterinburgu, kada je zvanično predstavljen zajednički nastup BRIK.

Osnovna platforma delovanja ovih zemalja usaglašena je oko reafirmacije vodeće uloge Ujedinjenih nacija, na temelju principa vladavine međunarodnog prava. BRIK zemlje su tada najavile da imaju veoma ozbiljne ambicije da u značajnoj meri promene temeljne osnove globalnog svetskog poretka.

Kada im se u decembru 2010. godine pridružila Južna Afrika, akronimu je dodato slovo „S“ i tako je nastao BRIKS. Na članice grupe, koje su označene kao ekonomije ubrzanog rasta, danas otpada više od 40 odsto svetskog stanovništva, odnosno 3,2 milijarde ljudi, kao i oko 26 procenata svetske privrede.

Na meti kritika grupe BRIKS je pre svega dominacija Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije u institucijama kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF), sa zahtevom da radikalno promene ponašanje prema zemljama u razvoju.

Jedan od zahteva grupe BRIKS je i uvođenje više rezervnih svetskih valuta umesto sadašnje jedne (dolar), sa idejom da rezervna valuta postane i ruska rublja. O odnosima unutar grupe govori i činjenica da nijedna od zemalja nije osudila svoju članicu Rusiju za agresiju na Ukrajinu.

Članice grupe BRIKS osnovale su 2015. godine Novu razvojnu banku, sa ambicijom da zemljama u razvoju ponude novi izbor pored Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Nove članice banke sa sedištem u Šangaju postale su Bangladeš, Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat.

Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.