Beše u ono davno vreme izraz „poštena inteligencija“, koji se mahom koristio u sintagmi „radnici, seljaci i poštena inteligencija“. Poruka komunističkih aparatčika, pisaca pamfleta i tvoraca socrealističkog novogovora bila je jasna: radnici i seljaci su pošteni per se, dok među intelektualcima postoje čak i oni koji su, eto, zamislite, dobromisleći, a koje bi trebalo odvojiti od pogane mase fakultetski obrazovanih što snivaju o rušenju režima.

Komunizam je došao i prošao – ili nije, ako provodite vreme na društvenim mrežama, gde se još na dnevnoj osnovi deru na Tita i drugove kao dežurne krivce – pa je sva inteligencija nakratko bila poštena; nakratko, jer će se ubrzo pojaviti i termin lažna elita, jednako glup i uvredljiv.

Ali, za razliku od fraza nametnutih odozgo, postoje i one koje poteku iz naroda. Takve ne nestanu kada padne jedan režim, nego žive i šire se.

CEO TEKST PROČITAJTE U 600. BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. JULA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.