Tokom svake đačke karijere postoji onaj jedan nastavnik koji nas nauči ne samo školskim već i važnim životnim lekcijama. Njega se uvek rado prisećamo jer on nas vešto oblikuje i usmerava tako da na životnom putu ostvarimo sve što smo poželeli. Mladen Šljivović, nastavnik iz Gimnazije Zaječar tokom svoje karijere u obrazovanju nesumnjivo je dokazao da je upravo taj čovek.

Ljubav koju gaji prema školi jasno se ogleda u njegovim dostignućima. Mladen radi kao nastavnik Fizike i Primenjenih nauka 2 u Gimnaziji Zaječar. On je školski koordinator u dva projekta i  Erasmus ambasador za Srbiju. Takođe je i angažovan kao Scientix ambasador. Koordinator je i tima za karijerno vođenje i savetovanje. Njegove aktivnosti su zastupljene u nekoliko priručnika u Srbiji i Evropi i birane su kao najbolji primeri praksi u Srbiji.

Mladen Šljivović

Tako se pronašao i na poziciji koordinatora Mejkers Laba u Gimnaziji Zaječar. Sa svojom sekcijom fizičara osvojio je više od 30 nagrada na republičkim takmičenjima, a učestvovali su i u brojnim takmičenjima za najbolji učenički eksperiment.

„U programu učeničkih kompanija sam već šest godina“, govori Mladen. „ Obrazovni sistem u Srbiji je prilično rigidan i strog, i neki učenici prođu kroz njega, a da ne dobiju šansu da otkriju svoje vrednosti ili pronađu sebe. Ja već godinama koristim upravo vannastavne aktivnosti kako bih učenicima pokazao da postoji čitav jedan svet izvan pukog bubanja gradiva.“

Mladen je sa timom svojih učenika osnovao učeničku kompaniju „ZaČili“ i oni su zajedno osvojili prvo mesto na Nacionalnom takmičenju najboljih učeničkih kompanija održanom u Beogradu od 21.  do 23. maja. Tim povodom, oni nastavljaju dalje na svom uspešnom putu i pridružuju se evropskom finalu, koje će se održati u Istanbulu od 11. do 14. jula.

ZaČili kompanija na takmičenju

„Učenička kompanija je izuzetno složen projekat. Obično ljudi pomisle  da je dovoljno imati ideju i lep štand, ali u stvarnosti je ovo mnogo kompleksnije. Od učenika se traži i da umeju da prezentuju, da mogu da predvide sve troškove i prihode, da naprave potpun biznis plan. Lično mislim da je ovo odličan način i da steknu samopouzdanje, jer je primetna razlika na početku  i na završetku rada na jednoj učeničkoj kompaniji“, kaže on.

Kakav se to pobednički recept kuvao u Zaječarskom Mejkers Labu?  

„Priča je počela kroz jedan sasvim drugi projekat u kome je učestvovalo stotinu škola iz Evrope. Bilo je potrebno povezati škole i lokalnu zajednicu kroz teme koje su povezane sa hranom. Tako smo i došli na ideju da uzgajamo čili papriku i ispitamo da li je klima istočne Srbije pogodna za tako nešto. Naravno kad se projekat završio poželeli smo da nastavimo i nekako je logično bilo da pokrenemo učeničku kompaniju. U početku smo razmišljali kako bi bilo da napravimo neki ljuti sos, ili čokoladu sa čilijem, ali jedan od učenika je imao mnogo bolju ideju. Kapsaicin iz čilija se može koristiti kao biopesticid. I onda je krenulo istraživanje, testiranje, ispitivanje tržišta“, objašnjava Mladen.

Multidisciplinarni pristup, timski rad, učenje kroz iskustvo, primena znanja kroz praksu i sve to uz poboljšanje životne sredine? Ako vam zvuči nestvarno, samo prođite kroz vrata bilo kojeg Mejkers laba u školama širom zemlje i uverićete se da je priča veoma istinita.

Mejkers Lab

Mladen povodom toga dodaje: „Ono što bih i ovde voleo da naglasim jeste da je poslovica po kojoj je potrebno celo selo da bi vaspitalo dete potpuno tačna. Iza ove ekipe učenika stoji i sjajna ekipa mentora bez koje ovo ne bi bilo moguće. Pre svega Borko Benin iz Banke Intesa, zatim Jovana Trifunović i Una Tankosić iz NCR korporacije. Moje iskustvo kaže da ljudi umeju da budu malo uzdržani kada je potrebno da podele svoje znanje sa školarcima, i drago mi je da sa našim mentorima to nije bio slučaj. U čitavoj Evropi sprovodi se projekat „Profesionalci se vraćaju u školu“ upravo sa ciljem povezivanja đaka i različitih zanimanja. Kod nas se mentorska kultura još uvek polako razvija. Generalno verujem da imamo odličnu decu, ali da ih treba usmeriti, a tome služe mentori. Projekat Učeničkih kompanija doprinosi upravo tome i svake godine broji sve više stručnjaka iz kompanija koji se pridružuju inicijativi.“

„ZaČili“ kompanija rešila je da donese pozitivne promene u oblasti poljoprivrede. „ZaČili uzgaja paprike na potpuno organski način, zatim ekstrahuje kapsaicin iz njih, i na kraju pakuje u svoj proizvod „Čili Gard““, objašnjava Mladen. „Suština je da organski proizvođači hrane mogu da koriste ovo sredstvo bez straha da će izgubiti svoju oznaku organsko. Dosadašnja sredstva za zaštitu biljaka u organskoj proizvodnji su značajno skuplja. Srbija je trenutno daleko ispod evropskog proseka u ovakvom načinu proizvodnje, ali najveći deo ovako dobijene hrane se izvozi. Dakle, prilika postoji. Nažalost ovakav način proizvodnje je rizičan, jer postoji veliki broj štetočina koji smanjuju prinose. ZaČili nudi rešenje i pomaže farmerima da efikasno čuvaju svoje kulture“, dodaje on.

Učenici kompanije „ZaČili“

Sledeća stanica za „ZaČili“ biće Istanbul. „Pripreme su više nego naporne, ali ne damo se“, kaže Mladen. „Gleda se svaki segment. Učenici su najpre predali svoj izveštaj, u kome su na deset strana  objasnili i ideju, i tržište, i finansije. Svaki detalj.“

Koliko je važno da đaci imaju pristup razvijanju ovakvih projekata na međunarodnom nivou?

„Ja moram da priznam da sam ljubomoran što u mojim srednjoškolskim danima nije bilo mnogo prilika za rad u međunarodnim projektima“, objašnjava on. „Pre svega, probajte samo da zamislite ovo iz ugla  učenika: oni predstavljaju svoju zemlju na evropskom takmičenju. Da ne pričam o prilici da vide sa kakvim idejama dolaze njihovi vršnjaci. I kakve prilike imaju. Ubeđen sam da za nekoliko godina se možda neće sećati svake lekcije iz škole, ali ovo takmičenje neće zaboraviti.“

Mladen je velika inspiracija za svoje đake, njihove roditelje i čitavu zajednicu. „Mi nemamo drugu decu osim ove. To bi trebalo da svima bude jasno. Škola se doživljava kao dosadna, često nepotrebna, propagiraju se neke druge vrednosti. I onda se čovek zapita da li je to budućnost koju želimo? Za mene je odgovor jasan“, kaže on.

Međutim, da li je lako pronaći inspiraciju za pozitivne promene u sistemu obrazovanja?

 „Moram da priznam – naporno je. I nekad se osetim umorno i poželim da stanem, ali onda se dese lepe stvari. Neko prepozna moj trud i pomogne mi otvaranjem Mejkers laba. Pozovu nas da učestvujemo u nekom međunarodnom projektu. U toku prošle godine kroz Erasmus projekte naše škole više od trideset učenika je imalo prilike da boravi negde u inostranstvu. Ne mogu da vam opišem osećaj kad se okrenete i shvatite da vaša grupa učenika prvi put leti avionom. Ili osećaj kad ih posmatrate kako se fotografišu sa medaljama sa takmičenja, kako sijaju od ponosa pred roditeljima. To su stvari koje me teraju da nastavim“, objašnjava Mladen.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.