(Beta) – Kosovo i Srbija složili su se oko sporazuma o normalizaciji međusobnih odnosa ali su potrebni dodatni razgovori o njegovoj primeni, navode zapadne agencije u izveštajima o novoj rundi dijaloga Beograda i Prištine posredstvom EU u Briselu, uz ocenu da je postignut napredak.

Rojters prenosi izjavu visokog predstavnika EU Žozepa Borela da su se lideri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti u ponedeljak u Briselu „složili da nema potrebe za daljim razgovorima“ o sporazumu.

Prenoseći delove teksta u kom se, pored drugog, navodi da se Beograd neće protiviti članstvu Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji, agencija ukazuje da se Srbija do sada oslanjala na svog saveznika Rusiju, koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN i druge zemlje koje ne priznaju Kosovo da bi sprečila svog suseda da uđe u UN.

Ukazuje se i da sporazum objavljen u ponedeljak uveče, predviđa da Kosovo – čije stanovništvo uglavnom čine etnički Albanci – pristaje da osigura odgovarajući nivo samouprave za svoju srpsku zajednicu.

Očekuje se da će detalji tog aranžmana i druga sporna pitanja biti deo aneksa o sprovođenju sporazuma i prethodnih obaveza. Borel je rekao da je aneks „sastavni deo“ novog sporazuma, ali da još nije dogovoren. On je rekao da će sazvati još jedan sastanak lidera sledećeg meseca sa ciljem finalizacije aneksa.

Rojters podseća na pritiske Zapada na Prištinu i Beograd da sporazum prihvate, ali i dodaje da čak i da Vučić i Kurti finalizuju aktuelni dogovor pod nazivom „Sporazum o putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije“ to neće biti kraj priče. Kako je jasno iz teksta dokumenta, krajnji cilj je postizanje „pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa“ u nastavku, navodi agencija.

Agencija AP je ocenila da su lideri Srbije i Kosova prećutno odobrili plan Evropske unije za okončanje višemesečne političke krize i dugoročno poboljšanje međusobnih veza, dodajući da obe zemlje žele da se priključe EU koja im je poručila da prvo moraju da reše međusobne razlike.

Tenzije između Srbije i njene bivše pokrajine tinjaju otkako se Kosovo jednostrano odvojilo 2008, podseća AP i dodaje da nezavisnost Kosova priznaju mnoge zapadne zemlje, ali se Srbija protivi, uz podršku Rusije i Kine.

Nedavno su se tenzije rasplamsale oko naizgled trivijalnih stvari kao što su registarske tablice ili hapšenje policajca etničkih Srba, što je izazvalo novu zabrinutost među zapadnim liderima da bi novi sukob na Balkanu mogao izbiti baš kad rat Rusije u Ukrajini ulazi u drugu godinu, ukazuje AP i dodaje da su prethodni razgovori Vučića i Kurtija izrodili u svađe i međusobno optuživanje.

Agencija podseća da EU posreduje u pregovorima Srbije i Kosova od 2011. godine, ali je svega nekoliko od 33 potpisana sporazuma sprovedena u delo. EU i SAD su se zalagale za brži napredak otkako je Rusija prošle godine pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu.

Ranije ovog meseca stotine srpskih nacionalista okupilo se u Beogradu da zahtevaju da Vučić odbaci plan EU i povuče se iz pregovora, podseća AP i dodaje da su „desničarski i izrazito proruski“ demonstranti na protestu uzvikivali „izdaja“ i nosili transparente „Nema predaje“ i „Izdaja Kosova je izdaja Rusije“.

Francuska agencija AFP je prenela izjavu Borela da je u dijalogu ostvaren napredak u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, ali će biti neophodan novi sastanak.

Agencija dodaje da tenzije između Beograda i Prištine i dalje traju skoro 25 godina od albansko-srpskog sukoba koji je okončan kampanjom NATO bombardovanja.

Srbija odbija da prizna nezavisnost koju je 2008. godine proglasila njena bivša pokrajina sa 1,8 miliona stanovnika, većinom albanskog porekla i srpskom manjinom od oko 120.000 ljudi piše AFP dodajući da odnosi Beograda i Prištine godinama idu iz krize u krizu.

Agencija navodi i da je Vučić u januaru javno rekao da je od zapadnih zemalja dobio ultimatum da normalizuje odnose sa Kosovom, ili će u suprotnom, Srbija imati ozbiljne posledice i dodaje da pitanje Kosova ostaje opsesivno za neke od 6,7 miliona Srba koji ovu teritoriju smatraju svojom nacionalnom i verskom kolevkom.

Mnogi pripadnici srpske manjine na Kosovu odbijaju svaku lojalnost Prištini uz podsticaj Beograda što posebno važi na severu, u blizini granice sa Srbijom, koji je poprište čestih sukoba, demonstracija, a ponekad i nasilja, navodi AFP.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.