Rat u Ukrajini i pomoć Kijevu – to su glavne teme u drugom krugu predsedničkih izbora u Češkoj. U petak i subotu, 27. i 28. januara, građani biraju između multimilijardera Andreja Babiša i penzionisanog generala Petra Pavela. Babiš je od decembra 2017. do decembra 2021. bio premijer Češke, a trenutno je na čelu najveće opozicione stranke ANO. Pavel je tokom devedesetih godina prošlog veka učestvovao u mirovnim snagama UN u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Od 2012. do 2015. bio je načelnik Generalštaba češke vojske, a potom do 2018. bio predsednik Vojnog odbora NATO.

Ta dva kandidata osvojila su najviše glasova u prvom krugu izbora održanom 13. i 14. januara. Babiš, koji prema ispitivanjima javnog mnjenja zaostaje najmanje 10 odsto glasova iza Pavela, nekoliko dana uoči drugog kruga izbora krenuo je u ofanzivu. Kako bi pridobio nove birače, on ne naglašava samo to da je protivnik sadašnje vlade desnog centra premijera Petra Fijale (koja nije posebno popularna), već pokušava i da širi strah od eskalacije rata u Ukrajini.

„Glasajte za mir, glasajte za Babiša“

„Ja Češku Republiku neću uvući u rat. Ja sam diplomata, a ne vojnik“, kaže Babiš aludirajući na to što je njegov protivkandidat oficir. Druga njegova parola glasi: „General ne veruje u mir. Glasajte za mir. Glasajte za Babiša.“

Prošle nedelje održan je i TV-duel dvojice kandidata. Na pitanje voditelja da li bi Češka, članica EU i NATO, u slučaju napada na Poljsku ili baltičke države poslala svoje vojnike u otvoreni vojni sukob, Babiš je odgovorio: „U rat? Sigurno ne.“ A kada ga je voditelj upozorio na obaveze Češke u slučaju napada na neku članicu Alijanse, Babiš je odgovorio: „Da, ali ja ne želim rat.“ Na kraju je ponovio da ne bi poslao češke vojnike kao podršku Poljskoj ili baltičkim državama: „Ja želim mir, ne želim rat. I u svakom slučaju ne bih slao u rat našu decu i decu naših žena.“

Na sve to je Petr Pavel odgovorio: „Gospodin Babiš očigledno živi u nekom drugom svetu. Mi smo postali članica NATO baš zbog toga da osiguramo mir, jer je NATO danas najjača odbrambena, a ne napadačka organizacija sveta.“ On je dodao da član 5 Ugovora NATO jasno obavezuje sve članice na pružanje pomoći.

Protest iz Poljske i baltičkih država

Babišove izjave izazvale su diplomatsku i medijsku oluju u Poljskoj i u baltičkim državama. Estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu je reči predsedničkog kandidata nazvao „lošim primerom za uključivanje pitanja bezbednosti u unutrašnjepolitičku kampanju“. Ujedno je upozorio: „Gospodin Babiš bi trebalo da se priseti istorije, uključujući 1968. i 1938.“ Time je aludirao na Minhenski sporazum iz 1938. i okupaciju Čehoslovačke od strane jedinica Varšavskog saveza u avgustu 1968.

Samo nekoliko sati nakon TV-duela Babiš je na Tviteru ublažio svoje izjave: „Nikada nisam dovodio u pitanje član 5, odnosno kolektivnu obranu NATO. Jednostavno nisam želeo ni da zamislim da bi mogao da izbije Treći svetski rat. Zato političari moraju da se založe za mir i da spreče ratove.“

Česi podržavaju Ukrajinu, ali se boje rata

Do sada je Češka sa svojih deset miliona stanovnika bila jedan od najvećih pomagača Ukrajine. Ta zemlja je prihvatila više od 400.000 ukrajinskih izbeglica, a ukrajinskoj vojsci stavila na raspolaganje oklopna vozila i drugo teško naoružanje. Osim toga, građani te zemlje su za pomoć Ukrajini prikupili stotine miliona evra.

Prema mišljenju poznatog češkog sociologa Jana Hercmana, koji od 1992. vodi uglednu međunarodnu firmu za istraživanje javnog mnjenja „Faktum“, Babiševe izjave bi mogle da padnu na plodno tlo. „Ova kampanja se obraća svima u Češkoj koji se boje proširenja sukoba u Ukrajini“, ocenjuje Hercman za DW i dodaje da su među njima i mnogi koji podržavaju pomoć Ukrajini. „Videćemo koji će deo biračkog tela time biti impresioniran.“ Babiševe izjave o podršci susednim zemljama u slučaju ruskog napada na njih Hercman je nazvao „nesretnom formulacijom“. Taj sociolog je siguran: „Babiš nije protivnik NATO.“

No, bez obzira na Babiševe napore, Petr Pavel ostaje favorit. Prema predizbornoj anketi agencije „Ipsos“ objavljenoj u ovog ponedeljka 23. januara, bivši general mogao bi da dobije 58,8 odsto glasova, a Andrej Babiš 41,2 procenta. Uprkos tome, pojedini stručnjaci smatraju da Pavelova pobeda nije sigurna. „Verovatnoća da neće uspeti i nije tako mala“, kaže za DW Lubomir Kopeček, politikolog sa Masarikovog univerziteta u Brnu.

Babiševa predizborna kampanja je „ekstremno oštra“, kaže Kopeček. On pri tom upozorava na kampanju dezinformacija koja je proteklih dana uzbudila Češku i ocrnila Babiša kao oruđe SAD. Babiš se, doduše, distancirao od toga, ali, kako kaže Kopeček, optužbe su potpuno u duhu izbornih parola bivšeg premijera: „Cilj je privući na birališta što više sopstvenih birača, a istovremeno birače Petra Pavela odgovoriti od izlaska na izbore.“ S druge strane, kako ističe politikolog iz Brna, širenje straha od rata trebalo bi da za bivšeg premijera mobiliše one građane koji nisu mislili da izađu na birališta.

Uprkos Babiševim izjavama, Kopeček ne veruje da bi njegova izborna pobeda dovela do promene češke politike prema Ukrajini. Ipak, plaši se da bi se Babiš kao predsednik zalagao za smanjenje češke podrške Kijevu: „Babiš nakon izbora više neće ponoviti izjavu da ne bi pomogao Poljskoj, ali njegov stav prema isporuci oružja Ukrajini i diplomatskoj podršci Kijevu sigurno bi bio manje susretljiv nego stav sadašnje vlade.“ Nasuprot tome, smatra Kopeček, Petr Pavel bi nastavio dosadašnju politiku Praga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.