Nema gluplje stvari od objašnjavanja nekome za koga bi trebalo da navija. Ili protiv koga. Ta je stvar lična, kao unutrašnjost gaća. Čak i ako igraju Hrvati.

Kada je Hari Kejn u četvrtfinalu protiv Francuske promašio svoj drugi penal na utakmici, naravno da su eksplodirali od sreće pabovi u Belfastu, naravno da se slavilo u Glazgovu, naravno da je po šanku vlažnom od piva klizao vlasnik luksuznog restorana u Kardifu. Sve smo te snimke nepatvorene radosti, jer je komšiji crkla krava, videli uz opis „eto vidite da ne mora da se navija za komšije“.

Naravno da ne mora. Kao što ne mora da se navija ni protiv njih.

CEO TEKST U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS

UZ NEDELJNIK SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA „ISTORIJA“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.