Obeležavanjem Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima, građane je potrebno edukovati i upozoriti na važnost pravilne upotrebe antibiotika i ostalih antimikrobnih lekova jer zbog porasta antimikrobne rezistencije terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija je sve manji.1
Neracionalna i nepravilna upotreba antimikrobnih lekova, kao i razvoj otpornosti bakterija, gljiva, virusa i parazita na antimikrobne lekove jedni su od najvećih javno-zdravstvenih izazova savremene medicine u 21. veku, što je dodatno došlo do izražaja tokom pandemije COVID-19.1,2 Svetska zdravstvena organizacija (WHO, engl. World Health Organisation) rastućem izazovu otpornosti mikroorganizama na lekove je dodala i spisak gljiva koje predstavljaju najveću pretnju ljudskom zdravlju, upozoravajući na njihovu otpornost na antimikotike (lekove protiv gljivičnih infekcija) i njihovu sve veću rasprostranjenost.3
Otpornost mikroorganizama na antibiotike, primer je globalne pretnje zdravlju i ima razmere pandemije. Nastavi li se trend porasta antibiotske rezistencije, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija bio bi sve manji, ozbiljne infekcije bi postalo nemoguće lečiti, a mnogi bi rutinski medicinski postupci postali rizičniji za izvođenje.1
„Trošimo previše antibiotika u indikacijama u kojima oni uopšte nisu potrebni, čime se zloupotrebljava njihova prednost. Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima, ne leče se antibioticima, antibiotik će u takvom slučaju uticati jedino na naše “dobre“ bakterije i tako napraviti ogromnu štetu. Na taj način stvaramo rezistentne superbakterije koje je sve teže lečiti“, naglasila je na današnjoj konferenciji za medije „Sprečimo antimikrobnu rezistenciju zajedno“ prof. dr Ivana Ćirković sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu, koja je održana povodom Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima (WAAW, eng. World antimicrobial awerness week), koja se obeležava od 18. do 24. novembra, svake godine. Ovogodišnja kampanja sprovodi se pod sloganom „Zaustavimo superpatogene. Zaštitimo budućnost“, čime se dodatno naglašava kako svaki pojedinac, svojim odgovornim ponašanjem, može doprineti očuvanju efikasnosti antimikrobnih lekova.
Antibiotska rezistencija utiče i na povećanje dužine hospitalizacije i samim tim i troškova lečenja.1 Ne preduzmu li se konkretne mere, očekuje se da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. dovesti u rizik 10 miliona života godišnje širom sveta.4
U panel raspravi učestvovali su i prof. dr Siniša Sević, infektolog sa Klinike za infektivne bolesti, Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, prim. mr sci. dr Snežana Jovanović, mikrobiolog, iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, uz moderatora dr sci. med. Vesnu Mioljević, Stručni saradnik, epidemiolog, rukovodilac Službe za bolničku epidemiologiju, iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, koji su zaključili da je za smanjenje prekomerne upotrebe antimikrobnih lekova neophodna edukacija pacijenata, doktora, farmaceuta i ostalog zdravstvenog osoblja.
Na razvoj otpornosti na antibiotike, prema nekim autorima, uticao je i COVID-19, koji je povećao neracionalnu upotrebu antibiotika.2 Doda li ste tome i upozorenje Svetske zdravstvene organizacije o rezistenciji gljivičnih infekcija na antifungalne lekove (lekovi protiv gljivičnih infekcija), svest o pravilnom i odgovornom korišćenju biće od velike važnosti za očuvanje efikasnosti antimikrobnih lekova, pa tako i antibiotika, kao i buduću stabilnost zdravstvenog sistema.3
Učesnici panela istakli su i nekoliko ključnih poruka, budući da svaki pojedinac svojim odgovornim ponašanjem može doprineti očuvanju efikasnosti antibiotika:
- antibiotici su efikasni samo protiv bakterijskih infekcija, ne pomažu u lečenju infekcija izazvanih virusima kao što su obična prehlada ili grip, ne sprečavaju širenje virusa na druge osobe, ne deluju protiv infekcija uzrokovanih gljivama;
- zloupotreba antibiotika može rezultirati pojavom otpornosti bakterija na terapiju antibioticima;
- pre primene antibiotika uvek potražite savet svog lekara. Kada lekar potvrdi da postoji potreba za upotrebom antibiotika, vrlo je važno da se antibiotik uzima isključivo na način propisan od strane lekara;
- ne čuvajte višak antibiotika posle terapije. Ako ste dobili više doza nego što je propisano, obratite se farmaceutu za savet o načinu postupanja sa preostalim lekovima.
U sklopu kampanje „Sprečimo antimikrobnu rezistenciju zajedno“, na Trgu Republike u Beogradu u periodu od 18. do 22. novembra, od 11 do 14 h, postavljene su velike figure koje vizualizuju superpatogene, a maskota u obliku gljive deli gradjanima edukativne letke o važnosti pravilne i odgovorne upotrebe antimikrobnih lekova.
Reference:
- World Health Organisation (WHO). Fact sheets/Antimicrobial resistance. Available at: Antimicrobial resistance (who.int), last acess November 2022.
- Jampani M, Chandy SJ. Increased antimicrobial use during COVID-19: The risk of advancing the threat of antimicrobial resistance. Health Sci Rep. 2021;4:e459. doi:10.1002/hsr2.459
- World health organisation (WHO). Fungal Priority pathogens list. Avaliable at: WHO fungal priority pathogens list to guide research, development and public health action, last access November 2022.
- Antimicrobial resistance : tackling a crisis for the health and wealth of nations / the Review on Antimicrobial Resistance chaired by Jim O’Neill. Available at: Antimicrobial resistance : tackling a crisis for the health and wealth of nations / the Review on Antimicrobial Resistance chaired by Jim O’Neill. | Wellcome Collection, last acess November 2022.
