Ako je istina ono što kaž, da se „pravda oseća stomakom“, onda su navijači širom sveta već u trećem minutu prve utakmice Svetskog prvenstva u Kataru počeli masovno da prijavljuju probleme sa gastro-intestinalnim traktom. Ok, možda i zbog „poluautomatskog ofsajda“ čija pravila mnogi ne znaju, ali mnogo više zbog toga što je u ta prva tri minuta stalo sve što je trebalo – ili nije trebalo – da vidimo.

Mundijal je otvoren ceremonijom koja neće ostati upamćena ni po čemu. Tribine su bile ispunjene, i to ni blizu poslednjem mestu u gledalištu, ljudima koji su izgledali kao umetnuti tu, bilo je sasvim sigurno svih 1.600 influensera koje je Katar angažovao (po 50 iz svake zemlje), ali čitav ambijent nije ličio na otvaranje velikog takmičenja.

Utakmica domaćina Katara i Ekvadora počela je blagim pritiskom Ekvadora koji je odmah, zahvaljujući amaterskoj reakciji odbrane i golmana Katara, postigao gol. Ener Valensija se najbolje snašao u petercu i umeo je da proslavi, a slavio je i čitav Ekvador i deo „slobodnog sveta“, sve dok Danijele Orsato nije dodirnuo slušalice u ušima.

VAR provera.

Nije prošao sekund provere – društvene mreže su eksplodirale, a sve bi se fore mogle svesti na jednu: „Orsato je proveravao da li mu je novac legao na račun“.

Gotovo tri puna minuta od postignutog gola sviran je ofsajd. Prvi usporeni snimak otklonio je dilemu kod svih – nema ni govora o ofsajdu. Međutim, posle desetak minuta jedan 3D snimak i jedan usporeni snimak prikazali su „poluautomatski ofsajd“ i odmah se otišlo dalje. Gledaoci širom sveta i dalje su bili šokirani. To što se naziva „poluautomatskim ofsajdom“, zapravo je trenutak kada golman istrči i nije poslednji igrač svog tima, već tu ulogu preuzima jedan od odbrambenih igrača iza njegov leđa, tako da se taj igrač ne uzima u obzir kada se povlače linije. Kada se stvar pogleda iz tog ugla, zaista su na liniji i golman u istrčavanju i još jedan odbrambeni igrač i dva igrača Ekvadora. Samo što ni te linije, ni čitav proces nisu ulili nikakvo poverenje. Čak izgleda i da je golman dodirnu loptu, a ne fudbaler Ekvadora, pa ni u tom slučaju nema govora o ofsajd.

Šteta je već učinjena.

Osećaj kod većine navijača bio je kao na početku prvog filma u serijalu o Hariju Poteru, kada poželiš da onom teči Vernonu i Harijevom bezobraznom bratu neko do kraja pokaže gde im je mesto. Takav klinački vapaj za pravdom.

Nije prošlo mnogo, Ener Valensija je učinio da bezobraznom bratu izraste rep. Mali trikovi, ozbiljnog majstora. Prvo je postigao gol, pa su mu ga poništili. Onda je uleteo u kazneni prostor i iznudio penal, a mnogi tvrde da je golman Katara već tada trebalo da bude isključen. Onda je Ener pogodio taj penal. Pa je nešto kasnije iskoristio rani centaršut sa desnog boka, loptu zahvatio glavom u pravom trenutku i sproveo je u gol. Drugi. Ili treći, kako volite. Onda su reprezentativci Katara počeli da ga biju „kao milicija“, a u jednom momentu jasno se u krupnom planu videlo da je zamalo izbegao tešku povredu kolena ili lom noge. Na kraju ga je selektor izveo, da ne završi u bolnici.

Drugo poluvreme bilo je teško za gledanje, da oči prokrvare. Mnogi su se šalili da utakmica traje tri sata i da i pored toga, sve da se igra i do idućeg Svetskog prvenstva, Katar ne može dati gol.

Domaćin je „na oko“, ali i po brojnim merljivim parametrima odigrao najgoru utakmicu u 21. veku, od svih prvenstava. Možda može da im parira samo Brazil u porazu od Nemačke 2014. godine, mada je i to diskutabilno s obzirom na kvalitet protivnika.

U BiH za takve utakmice kažu „ništa ni s čim“ i verovatno nema boljeg opisa za igru Katara.

Veliki broj grešaka u polju, gotovo nikakav pritisak nakon izgubljenih lopti, veliki problemi sa iznošenjem lopte i izgradnja napada koja je vrlo često sama po sebi predstavljala opasnost jer je doslovno ostavljala loptu fudbalerima Ekvadora „na izvol’te“.

Nisu fudbaleri Katara šutnuli nijednom u okvir gola, a pitanje je da li je bilo i jedne polu-ozbiljne situacije pred golom Ekvadora.

Statistički parametar xG (očekivani broj golova) za Katar bio je 0,32 prema Sofa Score aplikaciji.

Ekvador bi, posle ovakve utakmice i ovakvog protivnika, ni kriv ni dužan mogao da bude precenjen do kraja grupne faze.

Na kraju ostaje i mali strah kod navijača širom sveta.

Šta ako ovakva dva sata katarske vlasti shvate kao poniženje za svoju zemlju i narede da se u što kraćem roku stadioni rasklope i svi pošalju kućama?

Do kraja Mundijala su ostale 63 utakmice. Biće bolje, gore teško.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.