Dijamanti su trajni i lepi, ali ne se mogu pretapati i dalje deliti. Pšenica je prehrambeno zlato koje se može deliti i štiti nas od gladi, ali ne odoleva vremenu i može se pokvariti. Zlato se, s druge strane, može deliti i nema rok trajanja i najsigurnija je investicija koja postoji. Osim što mu vreme ne može ništa, imuno je i na krize, ratove i revolucije. Uspešno polaže sve testove i ne gubi na značaju nikad. A što se vrednosti zlata tiče, ona može samo da raste. Ako se i dalje pitate da li je ulaganje u zlato mudar potez, dodaćemo još samo da je zlato oduvek bilo glavna valuta – za trgovanje, ali i za čuvanje deviznih rezervi. Direktor Tavexa za srpsko tržište, finansijske grupacije osnovane 1991. godine, Georgi Hristov, ističe upravo sigurnost kao najvažniju stranu ulaganja u zlato.
Da li je zlato danas luksuz ili je, ipak, u poslednje vreme potreba svakog od nas ko razmišlja o sigurnoj budućnosti?
Zlato je svakako potreba svakoga ko želi da obezbedi svoju ušteđevinu i zadrži njenu vrednost. Investiciono zlato je najsigurnija imovina, a takođe je van bankarskog sistema, što ga čini potrebom za svakoga ko želi bezbedniju budućnost. Investiciono zlato je klasa imovine sa proizvodima za svakoga – postoje zlatne poluge od 1 g do 1 kg, tako da nema veze koliko novca želite da uložite – 60 ili 60.000 evra. Investiciono zlato je rešenje za vas i ne treba ga povezivati sa nečim luksuznim ili snobovskim.
Kako ste ušli u priču o zlatu, šta je bila motivacija i koja je najvrednija stvar koju ste naučili u ovom biznisu?
Moje putovanje je počelo 2016, kad sam dobio priliku da se pridružim ovoj sjajnoj kompaniji pod nazivom Tavex. Veoma me je zanimalo da vidim kako je baviti se investicionim zlatom, da saznam više o tržištu zlata i, kao svaka mlada osoba, da radim u dobroj kompaniji sa izuzetnom poslovnom kulturom. Mogu reći da svakog dana učim nešto novo, da sam savladao mnoštvo dragocenih lekcija i da imam još mnogo toga da naučim. Za sada, jedna od možda najdragocenijih lekcija je kako se odnositi prema drugima, kako postaviti prava pitanja i ne plašiti se novih avantura.
Za Srbiju se smatra da je siromašna zemlja bogatih pojedinaca, da li se to vidi i u trgovini zlatom?
U Srbiji, koja je deo Balkana, ljudi nisu mnogo upoznati sa investicionom imovinom i ne obraćaju mnogo pažnje na ovu temu. Uobičajeno je da se ulaže u nekretnine ili da se štedi u dinarima ili devizama, što je prilično rizično i veoma nesigurno. Ovo nekako predstavlja odraz balkanskog razumevanja investiranja i nije vezano isključivo za Srbiju.
Znamo da nije lako, pogotovo u današnje vreme, davati ekonomske prognoze, ali da li možete da nam kažete kako očekujete da će se kretati tržište zlata?
Narednih nekoliko godina će biti veoma dinamično. Teško je baviti se predviđanjima zato što je tržište zlata tesno povezano sa geopolitičkim dešavanjima u svetu. Trenutno vidimo kako banke pokušavaju da se bore protiv inflacije i koliko je inflacija realno visoka, a visoka inflacija uvek podrazumeva više cene investicionog zlata.
