„Najizrazitiji predstavnik faune u gradu i okolini jeste takozvani gradski spavač. Njegov aktivni period traje od dve nedelje do tri meseca. Preostalo vreme provodi u zimskom snu. Ova vrsta dostiže dužinu i do sto osamdeset centimetara, ali se često sreću i primerci od sto četrdeset centimetara. U normalnim uslovima on spava do podneva i budi se uglavnom da bi potražio hranu. U slučaju da ga probude ranije, on pokušava da se ugnezdi na trosed, gde ponovo tone u stanje letargije.“

Pogađate, u pitanju je tinejdžer. U ovom slučaju dvojica dečaka, Toni i Marti, junaci „Dnevnika gradskog spavača“, nove knjige u izdanju „Kreativnog centra“. Njihove avanture i pisanje dnevnika počinju kada im se uobičajeni gradski život i spavanje do podneva pretvore u avanturu ispresecanu ljubavnim peripetijama, a sve zbog toga što je njihova baka, inače poznata fotografkinja časopisa „National Geographic“, slomila nogu. Knjiga je pisana kao dnevnik koji naizmenično vode glavni junaci, uz dodatak raznoraznih beležaka, enciklopedijskih podataka, baštenskih saveta i predivnih ilustracija gradske flore i faune.

Odrastanje dvojice gradskih dečaka i upoznavanje prirode i njenih čari nikako ne mogu da prođu bez zaljubljivanja do ušiju i pogrešnih saveta mlađe sestre Maje i ujaka, „stručnjaka za ženska pitanja“. Svakako, tinejdžerska pitanja uopšte nisu laka i jednostavna, a za jednog tinejdžera „ništa uvredljivije od toga da podeliš svoje ljubavne jade s nekim i da on … ispolji saosećajnost“, napisao je Marti u dnevniku.

Život tinejdžera nije jednostavan. Nagrađivane i vrlo popularne autorke „Dnevnika gradskog spavača“, Zornica Hristova i Desislava Dimitrova iz Bugarske, kao i ilustratorka Sijana Zaharijeva (knjigu je prevela Marija Joana-Stojadinović), potrudile su se da nam približe čudesan svet tinejdžera, ali i prirode. Kao što konstatuje jedan od junaka: „Potpuno je pogrešno zamišljati odrastanje poput penjanja uz merdevine, kao što to objašnjavaju odrasli. Kao … što se više popneš, to više plodova ubereš. E pa baš da nije! Situacije više liče na školu u kojoj je tvoje odeljenje uvek u nekoj drugoj učionici, dva sprata više ili tri sprata niže, stepenište u tom pravcu je zaključano ko zna zbog čega (na primer, jer tetkice neće da ga đaci prljaju), a drugo stepenište je ukrašeno poučnim sentencama.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.