U 2021. godini potrebna je kontrola rasta penzija i plata, a opravdano bi bilo potpuno zamrzavanje zarada u javnom sektoru, naveo je Fiskalni savet.
U izveštaju „Efekti zdravstvene krize na fiskalna i ekonomska kretanja u 2020. godini i preporuke za fiskalnu politiku u 2021. godini Fiskalni savet je naveo da država nema više toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju jer se neracionalno zadužila za više od 600 miliona evra zbog isplate 100 evra punoletnim građanima.
„U takvim okolnostima deficit države iznosiće rekordnih sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a javni dug na kraju godine biće preko 60 odsto BDP-a“, naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se da je rast javnog duga posledica pre svega neumerenog povećanja plata u javnom sektoru od skoro deset odsto sa kojim se ušlo u 2020. godinu.
Toliki rast plata bi, prema oceni Fiskalnog saveta, bio prevelik i da je ostvaren plan rasta BDP-a od četiri odsto u ovoj godini.
„Zbog toga je u 2021. godini neophodno zamrznuti zarade, a prema modifikovanoj švajcarskoj formuli dozvoliti povećanje penzija do tri odsto“, predložio je Fiskalni savet.
Upozorio je da bi bilo nedopustivo povećavati plate u državnim preduzećima među kojima je Elektroprivreda Srbije (EPS) koja „godinama loše posluje, a gde su plate 80 odsto iznad proseka u privatnom sektoru“.
Posebno se, kako se navodi u izveštaju, ne sme dozvoliti da se eventualno povećanje cene struje iskoristi za rast zarada u EPS-u koje su u proseku oko 100.000 dinara.
Dodaje se da budžetski deficit treba svesti na oko dva odsto BDP da bi se zaustavio rast javnog duga.
„Procenjuje se da će pad BDP u 2020. godini biti oko tri odsto, ali ako se u drugoj polovini godine ograniči kretanje građana pad bi mogao da iznosi oko pet odsto“, ocenio je Fiskalni savet.
Pad BDP-a u Srbiji će, kako se ocenjuje u izveštaju biti manji nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) zbog strukture privrede, a ne boljih ekonomskih politika.
„U Srbiji relativno veliki deo privrede proizvodi egzistencijalna dobra za kojima nije pala potražnja, pre svega hranu zbog čega je učešće poljoprivrede u ekonomiji 7,5 odsto, a u zemljama CIE, članicama EU oko 3,3 odsto“, naveo je Fiskalni savet i dadao da je u razvijenim zemljama zapadne Evrope učešće poljoprivrede u BDP oko 1,5 odsto.
Fiskalni savet je ocenio da će ove godine u Srbiji bez posla ostati od 30.000 do 50.000 radnika.
„U aprilu ove godine rast plata u privatnom sektoru je počeo da se koči, a u javnom sektoru su zadržale visok rast pa je razlika oko 25 odsto“, naveo je Fiskalni savet.
Upozorio je da su „pogrešni signali državnih zvaničnika koji se sve češće šalju u javnost da će prosečne plate 2025. godine biti 900 evra i da takve tvrdnje nisu bile kredibilne ni pre krize“.
Fiskalni savet je naveo da bi budžetski deficit mogao biti veći od sedam odsto ako država donese odluku o dodatnom paketu pomoći privredi koji bi trebalo da bude manji i selektivan.
„Važno je da 2021. godine javni dug počne da se spušta sa 61 odsto BDP-a i da kamate ne uvedu Srbiju u dužničku krizu jer se za njih 2019. godine, kada je javni dug iznosio 55 odsto BDP, izdvajalo dva odsto BDP, a Nemačka sa dugom od 60 odsto za kamate je izdvajala 0,8 odsto BDP.
Fiskalni savet je ocenio da su pojačana izdvajanja za izgradnju infrastrukture najbolji vid javne potrošnje za oporavak privrede i posebno preporučio ulaganja u zdravstvo.
„U poslednje tri godine država je u opremanje vojske i policije izdvojila tri puta više nego zemlje CIE pa bi deo tih sredstava trebalo preusmeriti u komunalnu infrastrukturu, zaštitu životne sredine, prosvetu i zdravstvo“, preporuka je Saveta.
Fiskalni savet je podsetio da država deset godina ne uspeva da obnovi kliničke centre iako su sredstva obezbeđenja 2006. godine.
Po oceni tog nezavisnog tela, nedopustivo je da se budžetske rezerve koriste za donacije kao za dogradnju Hrama „Sveti Sava“, umesto za vanredne i hitne potrebe.
(Beta)
Tagovi
