Aleksandar Jakovljević: Vratimo se jasnim pravilima igre, a ne uobičajenom biznisu

Donedavno mi je jedina asocijacija na Vuhan bio sport. Prvi put sam za ovaj grad čuo prošlog septembra kada je naša košarkaška reprezentacija na Mundobasketu u Vuhanu nadigrala Portoriko sa maestralna 43 poena razlike. Drugi put se o ovom megalopolisu pričalo već sledećeg meseca, kada je Srbija sa „najvećih ikada“ Svetskih vojnih igara donela tri bronzane medalje. Ova prva dva puta smo ime grada zapamtili možda samo mi veliki ljubitelji sporta. Treći put, kada se fokus sa sportskih terena prebacio na ilegalne pijace i na njima dostupne zaražene slepe miševe ili pangoline, Vuhan je postao ime koje teško da će ikada biti zaboravljeno. Ali nadam se da će nas taj grad i pandemija koja je iz njega potekla, zauvek podsećati i na činjenicu koja je još jednom potvrđena na najteži mogući način, a to je da se poverenje sme pokloniti samo pouzdanim, proverenim i legalnim proizvodima, kaže u intervjuu za Nedeljnik Aleksandar Jakovljević, generalni direktor kompanije Filip Moris za jugoistočnu Evropu.

U situaciji kada nije bilo vremena za pripremu, razgovaramo o brzim rešenjima za adaptiranje na nove uslove rada. Koliko brzo je to izvodljivo u multinacionalnoj korporaciji?

Mi smo imali skraćenicu „BAU“ koju smo svakodnevno koristili, a značila je „business as usual“. Niko je nije pomenuo ni napisao već dva meseca, jer ništa više nije „kao i obično“. Ovo je bio pravi test za kompaniju Filip Moris koja godinama radi na brzom i što lakšem adaptiranju na promene. Menjamo više od decenije unazad iz korena svoj proizvod, svoju viziju budućnosti, biznis model, način rada. Jedino što je COVID-19 ubrzao promene u poslovanju više nego ijedna menadžerska odluka do sada, ali verovatno zbog te dugogodišnje pripreme, uspeli smo da se prilagodimo. Brzo, ali ne i lako – ovo je bila i jeste lavovska borba za sigurnost svakog našeg zaposlenog, za svaku masku, dozvolu za kretanje, za svaki novi radni dan, za očuvanje svakog izvoznog tržišta, za zadržavanje svakog potrošača koji je već napravio bolji izbor i sa cigareta prešao na naučno dokazano manje štetne proizvode. Jer povratak na cigarete onih koji nisu spremni za najsigurniju opciju – prestanak korišćenja duvana i nikotinskih proizvoda u bilo kom obliku, bio bi poraz i za naše potrošače i za nas, ali i za ionako narušeno javno zdravlje uopšte.

Kada očekujete da će se situacija vratiti na staro?

Nadam se nikad. Zašto bismo želeli da se kompanije uljuljkaju u „BAU“, pa da ih neka nova kriza ponovo baci na kolena? Želimo li i dalje da verujemo i pozivamo se na nauku samo kad smo u problemu iz kog teško vidimo izlaz? Čini li nam dobra tolika odvojenost od porodica da se radujemo ostanku kod kuće makar bio izazvan i policijskim časom? Mislim da nas je ova pandemija vratila iz hladnog „B2B“ (business to business) pristupa u mnogo prisniji „H2H“ (human to human) način funkcionisanja i bilo bi dobro da tako i ostane. I na promene potrošačkih navika treba gledati iz pozitivnog ugla. Pre krize smo kupovali „po difoltu“, uđemo u prodavnicu i u korpu stavljamo brendove koje kupujemo već godinama unazad. Sada više promišljamo, čitamo etikete, preispitujemo ranije izbore, jer je potreba da se osećamo sigurnije i zaštićenije jača nego ikad. Za brendove i proizvode koji su kvalitetni, provereni, predstavljaju bolji izbor od onih koje smo ranije pravili, ovo može biti odlična prilika da se nametnu.

Ipak, veliki je strah od mogućih posledica u takozvanom „Danu posle“ krize. Koje su vaše brige?

Optimističan pogled na budućnost ne znači da nismo svesni turbulencija koje nam predstoje. Posle pandemije virusa privreda lako može „oboleti“ od rasta crnog tržišta. Prvi simptomi se već vide. Svedočili smo da su u sive tokove ušli ne samo akcizni proizvodi već i lekovi, pa i trenutno najpotrebnija medicinska i zaštitna oprema, što nam jasno govori da ilegalni trgovci i u ovoj situaciji profit stavljaju iznad bilo kakve odgovornosti. Zato je danas ključno da se što pre vratimo na jasna pravila igre u kojima će legalni biznisi imati priliku da se oporavljaju, bez dodatnog tega u vidu rastućeg ilegalnog tržišta, koji će narušavati njihove bilanse, državni budžet i zdravlje stanovništva.

Neke bitne ekonomske mere su donesene i na globalnom i na nacionalnim nivoima, da li vi verujete da će vam ove mere biti od pomoći?

Naravno da će pomoći, nama konkretno na indirektan način – što se ekonomija bude brže oporavljala, to će se pre zaposlenost stabilizovati, kupovna moć porasti, ilegalno tržište smanjiti… Direktnu pomoć u vidu državnih subvencija nećemo uzeti. To ne znači da na svojoj koži nismo osetili udar, samo znači da smo u ovom trenutku i dalje dovoljno jaki da možemo pomoći što kroz donacije medicinske opreme, što kroz prepuštanje korišćenja podsticajnih ekonomskih mera onima kojima su u ovom trenutku potrebnije. Verujem da se snaga kompanije ogleda u tome koliko pouzdan oslonac može biti zajednici u kojoj posluje, a mi to jesmo kako pre, tako i u „danu posle“ krize.