Virus koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila globalnom pandemijom predstavlja veliku ekonomsku opasnost za veliki broj država. Pitanje je kakve se posledice očekuju na dugi rok i kakav uticaj će imati na finansijska tržišta i bankarski sektor – da li nas ponovo očekuje scenario iz 2008. godine?
Ako posmatramo događanja na svetskim tržištima, moglo bi se reći da se efekti koronavirusa na finansijsku industriju šire podjednakom brzinom, ako ne i brže. Primera radi, krajem februara i početkom marta vrednosti deonica dramatično su pale, uz nekoliko zabrinjavajućih događaja, kao što je najveći dnevni pad vrednosti raznih indeksa u poslednjih 30 godina (Dow Jones, S&P 500, FTSE 100) i privremeno zatvaranje pojedinih berzi zbog naglih gubitaka vrednosti. Pored toga i najveće svetske finansijske institucije su pretrpele značajne gubitke u prethodim nedeljama: najveće evropske banke, kao što su BNP Paribas, Unicredit i Credit Agricole izgubile su preko 50% svoje vrednosti, dok su brojne druge svetske banke izgubile preko 40% vrednosti (npr. Goldman Sachs, JP Morgan, Bank of America, Deutsche Bank, itd.). Svi ovi indikatori ukazuju na jednu, sada vrlo izvesnu pojavu: globalnu finansijsku krizu.
Svakako je ključno napraviti osvrt na korake koje preduzimaju države i nadležne institucije, ne bi li što adekvatnije odgovorile na tržišne pritiske izazvane koronavirusom. Na primer, američke vlasti usvojile su najveći paket mera u istoriji SAD (u vrednosti od dva biliona dolara, tj. dve hiljade milijardi dolara) i smanjile kamatnu stopu za pun procentni poen (na raspon od nula do 0,25%), ne bi li podstakle ekonomiju i finansijska tržišta. Što se tiče našeg regiona, monetarne politike zemalja će direktno zavisiti od delovanja Evropske centralne banke, koja zasada nije smanjila referentnu kamatnu stopu, ali je uvela niz stimulativnih mera u borbi protiv novonastale krize. Narodna banka Srbije je relativno brzo reagovala u ovoj situaciji, smanjivši referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,75%, što predstavlja značajan korak za banke i privredu. Takođe, odluka o kreditnom moratorijumu na 90 dana predstavlja značajnu pomoć u izmirivanju redovnih obaveza, a očekuje se i poseban program podrške privredi, kao najugroženijem segmentu, u vidu subvencija i olakšica.
Brojne mere koje donose nadležne institucije usmerene su upravo ka bankarskom sektoru, jer se očekuje da će banke igrati ključnu ulogu u daljem razvoju situacije. Sada su, više nego ikad, banke i bankarske usluge potrebne klijentima, i stoga banke bi trebalo da proaktivno i brzo identifikuju najviše pogođene sektore i klijente kako bi razumele na koji način mogu da pruže adekvatnu podršku. Ako se vratimo korak unazad i sagledamo glavna iskustva iz prethodne finansijske krize (2008), možemo zaključiti da je dostupnost likvidnosti na finansijskim tržištima nužna kako bi ekonomija (u što većoj meri) opstala: sprečavanje dodatnog finansiranja bi potencijalno dovelo do nemogućnosti izmirenja finansijskih obaveza (odnosno do bankrota) određenih lica, što bi na kraju rezultiralo značajnim povećanjem NPL-a (nenaplativih kredita) i usporavanjem kompletnog finansijskog sistema.
Analizirajući promene u potražnji bankarskih usluga i proizvoda, uviđamo značajan porast zahteva za kredite za refinansiranje, što je pretežno izazvano smanjenjem referentnih kamatnih stopa. Na primer, u SAD studije pokazuju da su finansijske institucije početkom marta primile više od 11 miliona ovih zahteva, što je gotovo pet puta više nego prethodne godine, a predstavlja najveći broj još od 2009. godine. Slično se očekuje i u drugim ekonomijama sa smanjenom referentnom kamatnom stopom, što uključuje i Srbiju.
S obzirom na brzinu razvoja situacije, već se mogu uvideti značajni koraci i mere preduzete od strane državnih i međunarodnih institucija. Međutim, da bi se efekti realizovali u potpunosti, neophodno je da banke preduzmu adekvatne korake u cilju podsticanja ekonomije. Privredna aktivnost će u velikoj meri zavisiti od dostupnosti banaka, odnosno njihovih proizvoda i usluga klijentima, te banke sada imaju priliku da budu ključni faktor podrške privredi, kao i da značajno doprinesu naporima da se minimalizuju razmere i dugotrajnost posledica ove krize.
* Domen Zadravec je vodeći partner u EY-Parthenon za Centralnu Evropu
Tagovi
