Na današnji dan rođen je Mihailo Petrović Alas, matematičar, profesor i ribolovac koji je spojio nauku, praksu i svakodnevni život.
Mihailo Petrović, poznat kao Mika Alas, bio je jedan od najvažnijih srpskih naučnika s prelaza 19. na 20. vek. Rođen je 6. maja 1868. godine u Beogradu, od majke Milice i oca Nikodima. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a zatim upisao prirodno-matematički smer na Velikoj školi, koju je završio 1889. godine.
Godine 1894. doktorirao je na Sorboni u Parizu, pod mentorstvom čuvenog matematičara Šarla Hermita. Tema njegove disertacije bila je iz oblasti diferencijalnih jednačina, što će ostati njegova uža specijalnost tokom celog života. U vreme kada je doktorirao, bio je jedan od samo desetak stranih studenata koji su uspeli da završe doktorski studij matematike na Sorboni.
Po povratku u Srbiju, Petrović je postavljen za redovnog profesora matematike na Velikoj školi. Kada je 1905. godine osnovan Univerzitet u Beogradu, Petrović je postao jedan od njegovih prvih profesora. Na tom mestu ostao je više od četiri decenije, sve do 1938. godine. Bio je i prvi profesor koji je uveo matematičko modelovanje i primenu matematike u inženjerske i prirodne nauke u nastavni program.
Mihailo Petrović bio je jedan od osnivača Srpske kraljevske akademije (današnja SANU) 1892. godine, a za redovnog člana izabran je 1899. Učestvovao je u radu brojnih međunarodnih matematičkih kongresa i bio član naučnih akademija u Pragu, Bukureštu, Varšavi, kao i počasni doktor više univerziteta.
Tokom Prvog svetskog rata, Mika Alas je mobilisan kao oficir srpske vojske. Učestvovao je u povlačenju preko Albanije, a potom radio kao profesor na Krfskom liceju. Bio je i član raznih državnih komisija za obrazovanje, standardizaciju nastavnih programa i školsku reformu. U Drugom svetskom ratu odbio je da sarađuje sa okupatorskim vlastima i odbio je članstvo u tzv. Nemačkom kulturnom savetu.
Mihajlo Petrović Alas, nadimak nije dobio slučajno. Prvo je postao alas, pa tek onda matematičar. Bio je strastveni ribolovac, član i jedan od osnivača Udruženja beogradskih alasa, po čemu je dobio nadimak. Ribolov nije bio samo hobi. Objavio je više knjiga na temu tradicionalnog ribolova, a učestvovao je i u naučnim istraživanjima ekosistema domaćih reka. Jedan je od prvih koji su koristili matematičke metode u analizi ribljeg fonda.
Od rane mladosti, na insistiranje svog dede Novice, iz zdravstvenih razloga, jer je bio bolešljivo dete, znatan deo vremena provodio je na Savi i Dunavu. Počeo je da šegrtuje kod majstora Gašpara, da bi 1889, kao student treće godine Velike škole, postao ribarski kalfa kod Arse Ilića Ciganina. Kada je 1895. završio Filozofski fakultet Velike škole, položio je ispit za ribarskog majstora i stekao pravo da osnuje svoju prvu profesionalnu ribarsku družinu. Posedovao je vlastite mreže i imao šegrte i kalfe koji su ribarili njegovim ribarskim alatom. Uveo je nove tehnike ribolova, najsavremenije mreže, laptaše, dugačke 60, pa i 80 metara.
Bio je i konstruktor, napravio je više analognih matematičkih instrumenata, takozvanih matematičkih mašina, koje su korišćene za rešavanje složenih jednačina pre pojave digitalnih računara. Interesovao se i za kriptografiju i radio na vojnim šiframa za potrebe srpske vojske.
Mihailo Petrović je svirao violinu i učestvovao u kulturnom životu Beograda. Objavio je i putopise sa svojih putovanja u Norvešku, Rusiju, Afriku i Južnu Ameriku.
Koliko je bio cenjen i poštovan čovek govore i mnoga priznanja kojima je odlikovan: Ordenom Svetog Save petog reda (1896), Ordenom Svetog Save četvrtog reda (1899),
Medaljom Miloša Velikog (1900), Ordenom Svetog Save trećeg reda (1903), Ordenom rumunske krune trećeg reda (1903), Ordenom Svetog Save drugog reda (1904), Ordenom Belog orla drugog reda (1927) i Ordneom Svetog Save prvog rada (1939).
Umro je 8. juna 1943. godine u Beogradu. Njegova kuća u beogradskom naselju Vračar danas je pod zaštitom države kao spomenik kulture. Ulice, škole i matematička takmičenja u Srbiji nose njegovo ime, a njegovi radovi se i danas proučavaju.
Tagovi
