Migrena je jedan od najčešćih (neuroloških) izuzetno bolnih poremećaja koje neurolozi leče, pa ipak, i dalje zbunjuje i pacijente, a čak često i lekare. Zbog mnogih načina na koje se može pojaviti i ispoljiti, ponekad je potrebno više od decenije da se dobije tačna dijagnoza.
„Opšti koncept o migreni u opštoj populaciji je da je to sindrom glavobolje“, kaže dr Hamid S. Hamdi, neurolog koji vodi Kliniku za glavobolju u UTHealth Houston Neurosciences u Šugar Lendu, Teksas. I svakako, mnogi koji pate od migrene – iako ne svi – doživljavaju pulsirajuću glavobolju. Međutim, pored toga, „ljudi ne znaju za sve ostale simptome koje migrena može izazvati, pa su na početku veoma iznenađeni“, kaže on. „Čak i kao neurolozi, ne pripisujemo uvek sve simptome migreni dok ne isključimo stvari poput moždanog udara“.
Evo šest simptoma koji mogu da ukažu da bolujete od migrene, piše magazin Tajm.
Žudnja za hranom
Otprilike dva do tri dana pre nego što se pojavi glavobolja, ljudi obično ulaze u prodromsku (ranu) fazu migrene. Simptomi uključuju razdražljivost i druge promene raspoloženja, umor i probleme sa spavanjem, teškoće sa koncentracijom, bol u vratu i hiperaktivnost.
Iznenađujuće je to što mnogi prijavljuju žudnju za hranom – posebno za slanom hranom, slatkišima i čokoladom. Način na koji naučnici razmišljaju o ovoj vrsti žudnje se promenio. Dok su neki nekada verovali da hrana poput čokolade izaziva migrene, istraživanja sugerišu da to nije slučaj i nema razloga da je ljudi izbegavaju.
„Generalno se verovalo da čokolada može da izazove migrenu“, kaže Hamdi. „Ali ono u šta sada verujemo jeste da nije čokolada ta koja ju je izazvala – već da su ljudi imali žudnju za čokoladom kao prodrom migrene.“ Istraživači su otkrili da želja za nečim slatkim može biti uzrokovana iznenadnim skokom ili padom glukoze i drugim metaboličkim promenama u telu.
Promene u vidu
Oko 20% ljudi sa migrenama doživljava vizuelnu auru, odnosno privremene promene vida. One se mogu manifestovati kao svetlucave tačke, cik-cak linije, slepe tačke, tunelski vid ili čak privremeno slepilo. Vizuelnu auru verovatno uzrokuje talas električne i hemijske aktivnosti koji se širi mozgom. „Ljudi su sve to opisali na različite načine“, kaže dr Tomas Bravo, neurolog i direktor Centra za glavobolju na Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji. „Može biti uznemirujuće za pacijenta ako je prvi put“, ali kada znaju da je povezano sa njihovom migrenom i da će proći u roku od 20 minuta do sat vremena, nije baš tako strašno. Neki ljudi doživljavaju promene vida sa svakom glavoboljom, dodaje on, dok drugi navode da ovi simptomi prate samo deo njihovih glavobolja.
TeškoĆe u govoru
Možda se sećate viralnog snimka TV reporterke pre više od decenije, kada je novinarka iznenada počela nepovezano da govori — ostavljajući mnoge koji su gledali kod kuće zabrinute da doživljava moždani udar. Ispostavilo se da ima afaziju, odnosno privremeni problem ili poremećaj sa govorom, uzrokovan migrenom. Neko sa afazijom može imati poteškoća u formiranju punih rečenica, umesto toga ponavljajući pomešane reči ili će početi da govori nerazumljivo.
„Ovo stalno viđamo u odeljenju za hitne slučajeve i prolazimo kroz procenu, kako bismo se uverili da nije nešto poput moždanog udara“, kaže Bravo. Lekari uglavnom rade testove snimanja kao što su CT skeniranje ili magnetna rezonanca pre nego što zaključe — često kroz proces eliminacije — da pacijent ima migrenu.
Senzorna osetljivost
Migrene su često praćene povećanom osetljivošću na svetlost, zvuk i mirise. Mirisi kojima ste svakodnevno izloženi mogu vam delovati mnogo jače i teže nego obično, na primer, i možda ćete morati da nosite sunčane naočare napolju jer jak sunčev sjaj iritira vaše oči.
„Svetlost i zvuk mogu da se dožive od neprijatnih do zaista bolnih, u zavisnosti od osobe“, kaže Bravo. Takođe možete otkriti da ne možete da podnesete ni najnežniji dodir. Neki ljudi doživljavaju taktilnu alodiniju, koja se dešava kada centralni nervni sistem postane izuzetno osetljiv na stvari koje dodiruju vašu kožu.
„Imate pojačan osećaj bola na stimuluse koji normalno ne bi izazvali bol, poput laganog dodira po koži“, kaže dr Brajan Gerhardštajn, neurolog i direktor medicine glavobolje u Institutu za neuronauke DŽFK u Nju Džerziju. To takođe uključuje lagan dodir na koži glave od četkanja kose, osećaj trljanja ćebeta po telu ili osećaj povetarca koji dodiruje vašu kožu.
Motorne promene
Hemiplegične migrene – koje su retke, ali ozbiljne – povezane su sa motornim promenama, poput jednostrane slabosti tela ili paralize. Ova vrsta migrene ima jaku genetsku komponentu i često se prenosi sa roditelja, kaže Gerhardštajn.
„U osnovi, vaše lice, ruka i noga oslabe tokom napada migrene, a zatim to nestane“, kaže on. „Može izgledati potpuno kao moždani udar, tako da mnogi od ovih pacijenata završe na hitnom odeljenju.“ Traženje hitne pomoći je dobra ideja, dodaje Gerhardštajn, jer je važno da lekari isključe potencijalno opasna po život stanja.
Bol u stomaku
„Abdominalna migrena“ može izazvati strašne bolove u stomaku, mučninu, povraćanje i nedostatak apetita.
„Ljudi povraćaju iznova i iznova, a ne moraju nužno imati ni glavobolje“, kaže Gerhardštajn.
Iako postoje različite teorije zašto se to dešava, istraživanja sugerišu da je verovatno povezano sa promenama u osi creva i mozga. Ovi gastrointestinalni simptomi su česti kod dece i mogu biti teški za dijagnostikovanje, posebno ako mladi pacijenti nemaju glavobolju ili ne mogu da artikulišu da je imaju.
„Često vidim pedijatre kako se češu po glavi pokušavajući da shvate šta se tačno dešava“, kaže Gerhardštajn. „Kada isključe sve organske uzroke, dolaze do migrene kao konačne dijagnoze.“
Kako lečiti migrene
Postoji niz teorija zašto neki ljudi imaju migrene, a drugi ne. Žene imaju tri do četiri puta veću verovatnoću u odnosu na muškarce da ih dožive, „što nas navodi na pomisao da hormon estrogen ima neke veze sa tim“, kaže Hamdi.
Genetski faktori takođe igraju ulogu, kao i neurohemijski disbalansi koji uključuju serotonin, dopamin i glutamat. Migrene mogu biti progresivne, dodaje Hamdi, pogađajući sve češće i češće, posebno kada ljudi ne nauče kako da ih kontrolišu ili imaju loše životne navike, poput neredovnog sna ili visokog nivoa stresa. Srećom, kažu stručnjaci, postoji više opcija nego ikad za lečenje migrena, uključujući ciljane terapije i uređaje za stimulaciju nerava.
Ljudi koji imaju ove napade samo povremeno mogu se osloniti na lekove za spasavanje koje uzimaju kada simptomi počnu, dok oni sa čestim migrenama uzimaju svakodnevni preventivni tretman.
„Obično kažemo: ‘U redu, ako je to više od jednog dana nedeljno, onda bismo mogli razmisliti o prevenciji’“, kaže Bravo. „Sve se svodi na to koliko je napad onesposobljujući i koliko utiče na život osobe.“
Tagovi
