Vranac i Zinfandel – porodično pomirenje

    Piše Aleksandar Todorović, vlasnik vinarije Todorović iz Knjaževca - selo Potrkanje

    0
    Foto: Promo

    Vino je bilo jedan od najvažnijih mostova spajanja dveju kultura i dveju evropskih nacija kojima pripadam po rođenju i po životnom putu. Vreme je pokazalo da je, pored poznavanja jezika, tradicije i istorije, u tom poduhvatu prevazilaženja kulturoloških razlika, najbolji saveznik upravo lična autentičnost. Ono po čemu vas ljudi pamte i prepoznaju. Ono što ostane, posle susreta i razgovora.

    Ista ideja spajanja različitosti bez odustajanja od sopstvenog identiteta ugrađena je u način kako danas u Knjaževcu pravimo potpuno organsko vino koje nalazi svoj put do omiljenih pariskih i beogradskih vinoteka i restorana, ali i osvaja prestižne nagrade francuskih enologa. Zlatna medalja za naš Vranac iz 2018. godine na ovogodišnjem Međunarodnom pariskom sajmu organskih vina i vina u konverziji (konverzija je minimalno trogodišnji proces kontrole tehnološkog i procesa uzgoja, pre sertifikacije) potvrda je ispravnosti naše filozofije: Budi ono što jesi, ali u svojoj najboljoj, najčistijoj verziji.

    Naša vina odlikuju se zato snažno izraženim karakterom, ali i harmonijom, balansom u različitosti.

    Nedaleko od naših zasada u Potrkanju, nalaze se ostaci Timakum Minusa – rimske utvrde na imperijalnom Limesu, gde su pronađeni brojni artefakti koju ukazuju na organizovanu i masovnu proizvodnju vina još u antičko doba. Za razliku od Srbije, tradicija proizvodnje vina u Francuskoj nosi neprekinutu nit kontinuiteta od tog doba, ali to je naš put, naše iskustvo, nemamo drugo. Ipak, čvrsto verujem da se Srbija vraća sebi, vraćajući se svojim dobrim vinarskim tradicijama i rekao bih da je taj proces danas, uz sve probleme, nezaustavljiv.

    Nezaobilazni deo te slavne istorije i tradicije, posebno u Timočkoj Krajini je naš Vranac, Vranac Potrkanjski, kome smo posvetili puno pažnje i vremena. Posle četiri godine rada, oslanjajući se na tu staru lozu stvorili smo novo samosvojno vino u klasi vrhunskih crvenih vina. Ispostavilo se da srpski Vranac dominira u svakoj kupaži i zbog toga ga nismo “krotili” drugim etabliranim sortama, poput Merloa Cabernet Sauvignona, Shiraza i Pino Noir-a koji takođe imaju bitno mesto u našim vinogradima, već pažnjom i razumevanjem za njegovu prirodu predvodnika. Pokazalo se da, jednostavno rečeno, Vranac, baš kao i čovek našeg podneblja, ultimativno traži svoj slobodni prostor i mi smo mu ga dali. To što smo kroz godine rada dobili zauzvrat prepoznavaće se decenijama koje dolaze. Kuriozitet do koga smo došli istražujući stablo porekla ove naše sorte jeste podatak da je po svoj prilici upravo srpski Vranac iz ovih krajeva, otac američkog Zinfandela, zahvaljujući generacijama naših iseljenika koji su ga krajem 19. veka preneli u Kaliforniju. I ko zna, možda će baš vino pomoći da konačno, kao nacija, prevaziđemo taj poslednjih decenija često bodljikav odnos sa Amerikom.

    Ipak realni problemi ostaju. Pre svega u ukorenjenom shvatanju o Vrancu kao ne previše kvalitetnom, konfekcijskom vinu. Ali za sve pa i za učenje da vrednujemo ono najbolje u sebi, potrebno je pored rada i vreme. Mi od njega ne zaziremo, naprotiv, radujemo se svakoj novoj prilici da se predstavimo ljubiteljima vina i na veliki svetski atlas vrhunskih vina sa ponosom postavimo i plodove našeg tla.

    Pored tradicije i posvećenosti potpuno organskom metodu uzgoja i proizvodnje, koja nam je ove godine priznata evropskim EKOCERT sertifikatom, posvećeni smo i budućnosti i stoga od ove godine u svom asortimanu imamo i takozvana Oranž vina koja dobijamo od belih sorti dugom maceracijom izmuljanog grožđa.

    Kaže se, ako želite da upoznate ljude i zemlju na kojoj žive, probajte vino koje prave. Vreme je da se sami sebi ali i svetu predstavimo u najboljem svetlu. Da vrednujemo i gajimo najbolje crte našeg karaktera. Ne samo da nemamo čega da se stidimo već, verujem, u sebi nosimo kvalitet koji kao i toliko puta u istoriji može i onima oko nas pokazati put kojim treba ići. Karakter prirodnog lidera, ali i crte empatije, saosećanja i razumevanja za različitost. To je naš put.