“Velikodržavni nacionalizmi pokušavaju prekompoziciju Balkana na štetu tri države: Crne Gore, BiH i Severne Makedonije”

4
screenshot/youtube

(Beta) – Predsednik Crne Gore Milo Djukanović izjavio je da u proteklih godinu dana nije bilo ni minimalnog pomaka u evroatlantskoj agendi Crne Gore.

U intervjuu za Glas Amerike (VoA) tokom boravka u Njujorku gde učestvuje na zasedanju Generalne skupštine UN, Djukanović je rekao da nova crnogorska vlada nije uvažila preporuku zapadnih partnera koji su od nje zatražili nastavak i posvećenost evroatlantskoj agendi, posle političkih promena u toj zemlji.

“Nije se napravio ni polukorak. Onaj polukorak koji se sad očekuje je da nova vlada ispuni preduslove u poglavljima 23 i 24 koji se tiču vladavine prava, kako bi se EU oglasila sa ocenom da smo ispunili privremena merila koja su nam data i da bi nakon toga otpočeo proces zatvaranja otvorenih poglavlja. Do danas se to nije dogodilo. Prema tome, nema ni minimalnog pomaka. Ono što se dogodilo, nažalost, to su uglavnom bili incidenti u okviru odgovornosti naše vlade za funkcionisanje u NATO savezu”, rekao je Djukanović.

Na pitanje da li su opravdana strahovanja da bi Crna Gora mogla doći pod dominantne uticaje Rusije i Kine i postati nekakav vid trojanskog konja u NATO i EU, a Djukanović je rekao da “to kao intencija postoji”.

“To je intencija upravo Rusije…  Rusija danas vodi svoj politički rat sa Evropom na svakom delu evropskog kontinenta gde joj se ukaže šansa. Za pretpostaviti je da je Zapadni Balkan veoma podoban kao šansa za vodjenje jedne destruktivne politike prema evropskom jedinstvu i prema evropskom sistemu vednosti, iz raznih razloga. Dakle, to su ipak još uvek nekonsolidovane države, to su države čije stanovništvo ima dosta tradicionalnog proruskog sentimenta”, rekao je.

On je izrazio uverenje da Rusija pokušava na Zapadnom Balkanu da osujeti evropsku i evroatlantsku perspektivu.

“To je bio pokretač ruske destrukcije prema Crnoj Gori već od 2016. godine kada se nalazila pred vratima NATO. Mi smo odoleli toj destrukciji, Crna Gora je ušla u NATO, ali to ne znači da je zbog toga zaustavljena ruska destrukcija. Naprotiv, rekao bih da sada prisustvujemo još više razjarenoj ofanzivi iz Rusije prema Crnoj Gori i prema Zapadnom Balkanu sa idejom da se kažnjavanjem Crne Gore, na neki način, odvrate sve ostale zemlje iz našeg regiona od članstva u NATO i članstva u EU”, rekao je.

On je naglasio da je Crna Gora “nepokolebljivo rešena” da sačuva svoje pravo na slobodan izbor budućnosti i da sačuva svoje pravo na već odabrani kurs evropske i evroatlantske integracije.
Djukanović je izrazio uverenje da njegovo prisustvo na Cetinju tokom ustoličenja mitropolita Joanikija nije podiglo napetost.

“Mislim da ne. To je pitanje koje se uglavnom postavlja, rekao bih od strane onih koji imaju pogrešnu pretpostavku. A to je da su se u Crnoj Gori toga dana sukobila dva ekstremizma. Da se sukobio velikosrpski nacionalizam koji sada koristi Srpsku pravoslavnu crkvu kao jedinu prekograničnu inftrastrukturu u Crnoj Gori i crnogorski nacionalizam koji želi da se odupre, ili da se na neki način nosi sa velikosrpskim nacionalizmom”, rekao je.

Djukanović je naglasio da je to pogrešna teza koja “pokušava da uspostavi neku nepostojeću simetriju”.

“Oduvek tvrdim da se Crna Gora ne može i ne treba suprotstavljati niti jednom velikodržavnom nacionalizmu svojim nacionalizmom…već  gradjanskim konceptom svog društva… Vrlo sam tvrd zagovornik takve državne politike Crne Gore”, rekao je.

Na pitanje da li je prekršio Ustav pozivom da se ustoličenje mitropolita Joanikija premesti sa Cetinja, Djukanović je rekao da to treba da oceni ustavni sud a da on veruje da nije.  

“Mislim da je sve to skupa bilo veoma iracionalno, a da sam ja naravno, ne samo imao pravo, nego i bio pozvan kao predsednik države da saopštim svoj stav o tome”, dodao je.

Djukanović je ocenio da je Crna Gora “izložena jednom ozbiljnom iskušenju, gde velikodržavni nacionalizmi pokušavaju prekompoziciju Zapadnog Balkana na štetu tri države: Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije”.

Rekao je da svakako ostaje u politici do polovine 2023. godine do kada mu traje  predsednički mandat.

“Nadajmo se da će se u medjuvremenu razbistriti ova magla iznad Zapadnog Balkana – da će se stabilizovati na putu evropske i evroatlantske integracije. To će značiti i sigurniji ambijent za evroatlantsku i evropsku Crnu Goru. Mislim da ćemo onda, nakon toga, svi biti u privilegovanijoj poziciji da slobodnije odlučujemo o svojoj budućnosti”, dodao je Djukanović u intervjuu za VoA.

4 KOMENTARA

  1. Нека дода слободно и сметају поштеном наркококаинско дуванском бизнису који не познаје границе а направио је Мила и компанију оним што јесу – највећи државни наркокартел на планети.

Comments are closed.